Kaze je bio veoma blizak prijatelj Lionela Dimona, jednog od Abu Hamzi, koji je ratovao pod zastavom odreda "El mudžahedin", a po zanimanju je lekar i radio je u bolnici u Zenici.
Francuske obaveštajne službe godinama pokušavaju da od nadležnih u BiH dobiju informacije o Kazeu, budući da je on, odmah po izbijanju rata u BiH, stigao na ove prostore i pridružio se islamskim teroristima u borbama protiv Vojske Republike Srpske.
Kaze je u BiH živeo pod najmanje tri imena i to: Abu Džafer, Abu Ibrahim i Abu Muhamed. Upravo ti lažni identiteti su mu pomogli da se iz Francuske, posle niza skandala koje je izazvala "Rubeška grupa", tajnim kanalima prebaci u BiH i tu živi možda čak i danas.
Bezbednosni stručnjak Dževad Galijašević rekao je svojevremeno da Kazeovi zaštitnici znaju da li je on u BiH ili ne, ali da to neće reći ni francuskim ni domaćim službama.
Prema njegovim rečima, Kazea i Dimona ne povezuje samo "Rubeška grupa", kojoj su francuske vlasti na teret stavljale pripremu atentata na nekog od članova G-17, te niz oružanih pljački i razbojništava u Francuskoj, nego se obojica dovode u vezu sa navodnom humanitarnom organizacijom "IGASA", jednom od finansijskih paravana Al Kaide, kojoj se pripisuje i pokušaj atentata na pokojnog poglavara Katoličke crkve papu Jovana Pavla Drugog tokom njegove posete Banjaluci 2003. godine.
On smatra da će francuski obaveštajci teško doći do validnih podataka o Kazeu ili bilo kom drugom islamskom teroristi, jer su oni i danas u BiH zaštićeni sa najmanje tri prstena.
"Prvi prsten je vrh Islamske verske zajednice, predvođen rejsom Mustafom Cerićem, koji je i najodgovorniji za dovođenje i masovnu naturalizaciju mudžahedina. Drugi prsten čini Savet za odbranu i bezbednost SDA, stranke koja je još 1990-ih godina širom otvorila vrata BiH Arapima, dok treći prsten predstavljaju operativci CIA, koji su od samog početka znali sve o pridošlicama u BiH, ali zbog drugih interesa nisu hteli da reaguju, niti da traže njihovo proterivanje", pojasnio je Galijašević 2011. godine kada je otkriven identitet ovog dželata.
Osim toga, na čelu osumnjičenih za monstruozni ratni zločin počinjen na Crnom vrhu je Šemsudin Mehmedović, bivši prvi policajac u Tešnju, a kasnije poslanik u Parlamentu BiH.
Punih šest godina trebalo je Tužilaštvu BiH da pokrene sa mrtve tačke procesuiranje ratnih zločina na području Tešnja (FBiH), direktnim pozivanjem na odgovornost tadašnjeg načelnika Stanice javne bezbednosti u tom gradu.
Kako se navodi, Mehmedović je, zajedno sa ratnim komandantom u Tešnju Mustafom Cerovcem, na čelu liste na kojoj su devetorica koji se sumnjiče za odgovornost za zločin na lokalitetu Crni vrh između Tešnja i Teslića, kada su na svirep način odsecanjem glave ubijeni srpski vojnici. Blagoje Blagojević, Nenad Petković i Branislav Đurić su sa konjskom zapregom, raznoseći hranu vojnicima VRS na položajima, zalutali na neprijateljsku teritoriju, što je bilo kobno za njih.
Sve je krenulo dolaskom mudžahedina, a Mehmedović im je bio glavna konekcija.
Ekrem Mujanović, Muhamed Članjak, Hakija Užičanin i Mustafa Cerovac tražili su od Šemse eliminaciju mudžahedina, ali je sve bilo uzalud.
U žučnoj raspravi čak je Članjak Šemsi opsovao i Boga, a Ajanović iz Mehmedovićeve policije poslao je pismo Aliji Izetbegoviću.
Međutim, zbog sukoba takozvane Armije BiH i HVO, Izetbegović je u Tešanj stigao tek nakon dve godine.
Tada u Tešnju Izetbegović smenjuje kompletan politički vrh Tešnja koji je bio protiv Mehmedovića i mudžahedina. Ajanović, Članjak i Cerovac osnivaju potom SBiH u Tešnju, a Užičanin prelazi u SDP.
Ratnom načelniku policije u Tešnju, Šemsudinu Mehmedoviću, kasnije potpredsedniku SDA i poslaniku te stranke, u septembru 1992. godine mudžahedini su na poklon u Stanicu policije doneli tri odsečene glave srpskih vojnika!
Odsečene srpske glave iz baze u selu Jablanica doneo je mudžahedin po imenu Zeid, koji se, u pratnji policajaca Envera i Amira Beše, te Besima Sejdića, dovezao pred policijsku stanicu u Tešnju u terenskom vozilu.
"Zeid je uzeo vreću i uneo je u zgradu policije, bacivši je na sto dežurnog policajca Hakije Hadžana, koji je ishitreno upitao: "Šta ste to doneli, braćo?"
Zeid je odgovorio: "Šta je načelnik tražio, mi smo uradili“. Doneli smo, brate, tri vlaške glave njemu na poklon".
Svedok navodi i da je Mehmedović došao u stanicu na poziv dežurnog policajca, koji je putem motorole koristio šifru "Hum 101".
"Dežurni policajac radosno mu je saopštio da su braća iz Jablanice donela hediju i da on traži muštuluk. Nedugo zatim došao je Šemso (Mehmedović) u društvu Emira Ahmetovića.
Tada je Zeid uzeo vreću i istresao glave u hodnik, naveo je svedok u ovom stravičnom iskazu.
Prema daljim navodima, Mehmedović je pljunuo u pravcu odsečenih glava i rekao da je šteta što su odsečene samo tri.
"Da ste, bogdo, odsekli i hiljadu drugih", rekao je Mehmedović.
Svedoci iz Tešnja pričaju da su odsečene glave kasnije odnešene u Dom zdravlja i da su kasnije bile neko vreme istaknute na srednjovekovnoj tvrđavi u Tešnju nabijene na kočeve.
Prema iskazu svedoka, Šemsudin Mehmedović je odjednom naredio policajcima Emiru Ahmetoviću, Smailu Smailbegoviću i Hakiji Hadžanu da pokupe odsečene glave i zakopaju ih na tajnu lokaciju u okolini Tešnja.
Prilikom iznenadne kontraofanzive i oslobađanja Crnog vrha, borci Vojske Republike Srpske su zaplenili foto-dokumentaciju ovog zločina, lična dokumenta odreda, strane valute novca, drogu, inostrano oružje, itd. od terorista iz odreda "El mudžahedin" koji su pobegli sa svojih položaja pred naletom vojnika Republike Srpske.
Kurir.rs/RTRS Foto: Printscreen
NE PROPUSTITE
