Polupuste gradske ulice s početka januara, kao i svake godine, odaju pravu atmosferu nakon praznika. Mnoge Sarajlije odmaraju i danas u svojim kućama, dok su drugi pobegli na planine ili izvan države.
Ipak, vozeći se od centra grada pa sve do Hadžića teško je promaći migrantima, koji i danas s osmehom na licu prodaju maramice, nadajući se kojem dinaru. Već na ulasku u Hadžiće, na putu prema centru Ušivak, atmosfera postaje življa. Na svakom čošku susreće se nova grupa azilanata. Jedni na putu do prodavnice, drugi, kažu, ne znaju gde bi sa sobom. Rado uzvraćaju pozdrave i odgovaraju na pitanja.
Novogodišnja noć za njih je protekla kao i svaka druga, u hladnoći kampa.
"Nismo ništa slavili. Sve je isto, hladno", govori jedan migrant među grupom Marokanaca i nastavlja:
"Ali, imamo naše novogodišnje želje. Samo želimo stići u Evropu i napustiti BiH."
Mohamed Hašer Mirzad iz Avganistana, zajedno s njegovim prijateljem priča kako su se spustili do Hadžića u novogodišnjoj noći, ali da im nije dozvoljeno da prisustvuju nikakvim proslavama. U 2020. godini takođe žele da se otvore putevi migrantima širom sveta.
"Želim da ovo bude dobra godina za sve ljude u svetu, a posebno za izbeglice ovde, u Srbiji, Grčkoj ili bilo gde drugo. U suštini, nameravamo da napustimo BiH jer ne želimo da živimo ovde, želimo da nastavimo dalje. Moja sestra je u Nemačkoj i želim da idem kod nje, kao i da se spojimo s našom majkom koja je sada u Avganistanu. Pokušao sam jednom iz Bihaća. Hodao sam četiri dana, policija nas je uhvatila, uzeli su naše stvari, telefone i vratili nas", kazao je Hašer koji je inače u Avganistanu radio kao IT podrška u Ministarstvu vazdušnih snaga.
Ne žali se mnogo, ali dodaje da uslovi u kampu proteklih dana nisu dobri.
"Jedva uspevamo da se okupamo dva puta sedmično i uhvatimo šaku tople vode. Ljudi svašta pričaju, ali samo onaj ko je došao ovde i prošao kroz ovaj kamp može da zna kako nam je", kaže Hašer.
Dok se na ulicama Sarajeva ili Hadžića uglavnom sreću mlađi muškarci migranti, već na ulazu u kamp zatiču se i žene i deca koji su već mesecima smešteni u Ušivku, kao i drugim migrantskim centrima u BiH.
Hajar Avla iz Iraka sa dve ćerke u rukama govori kako je krenula u Bingo.
"Njihov otac je u bolnici. Ove godine samo želimo da stgnemo u Evropu, u Belgiju", kaže Avla.
S druge strane grupa Pakistanaca takođe dodaje da ne žele mnogo već samo da im se otvore putevi prema evropskim zemljama.
Iste želje deli i tristotinjak migranata koji su sredinom prošlog meseca sa područja Unsko-sanskog kantona izmešteni u Kanton Sarajevo, odnosno iz Vučjaka u Blažuj. U centru nadomak glavnog grada i dalje nisu uspostavljeni svi uslovi za njihov boravak, ali zadovoljni su što imaju tri obroka dnevno, toplu odeću i potrebne lekove.
U međuvremenu, dok čekaju da im se otvore putevi, pričaju kako više i ne znaju kako provode dane.
"Oni kojima porodice ne šalju novac, izlaze na ulice i pokušavaju da zarade bilo šta. Drugi sede u kampu, druže se, nekad prošetaju", kazao je Hašer.
(Kurir.rs/Klix.ba, Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
