Globalno najbolje pozicionirane zemlje u Indeksu percepcije korupcije poslovično su Danska, Novi Zeland, Finska i druge zapadne zemlje sa visokim stepenom demokratije. Zemlje pogođene ratom, bezakonjem i diktaturom drže zemlju, a ove godine to su Sirija, Somalija i Južni Sudan.
Očekivano, evropske zemlje imaju bolju situaciju od BiH kada je u pitanju korupcija 2020. godine, ali i Vijetnam, Salvador, Obala Slonovače, Alžir, Albanija, Surinam, Gambija i druge.
Kontekstualizujući nalaze indeksa, pandemija virusa Covid-19 nesumnjivo je obeležila proteklu godinu, kako navodi TI, ali i potpuno razotkrila najcrnje lice korupcije, čiju cenu građani nažalost plaćaju sopstvenim životom.
"Institucije paralizovane korupcijom dale su prioritet beskrupuloznoj pljački javnih sredstava, na štetu osiguranja adekvatne zdravstvene zaštite. Čitav period pandemije obeležila je netransparentna i nerešena nabavka medicinske opreme. Ovi i mnogi drugi slučajevi korupcije , koji su potresli bh. javnost, do danas nisu dobili epilog, što je dodatno podrilo ionako gotovo nepostojeći kredibilitet pravosuđa i povjerenje javnosti “, rekao je TI.
Dodaju da je pravosuđe "umesto da daje beskompromisni doprinos rešavanju problema korupcije, samo postalo gorući i najveći problem bh. Društva" i da zahteva dubinsku reformu zasnovanu na provođenju detaljnih inspekcija svih pravosudnih zvaničnika kao prvi korak u borbi protiv korupcije.
BiH nema adekvatnu politiku ili strategiju za borbu protiv korupcije, a pravni okvir već godinama čeka na cjelovitu i sveobuhvatnu rekonstrukciju, što nedvosmisleno naglašava Evropska komisija među 14 prioriteta za dobijanje statusa kandidata.
Nedostatak napretka i direktna blokada poboljšanja pravnog okvira za sprečavanje sukoba interesa, finansiranje političkih partija, zaštita uzbunjivača, javne nabavke samo potvrđuju potpuno zarobljavanje državnog i institucionalnog okvira, a nedavno odbijanje usvajanja Nacrt zakona o zaštiti uzbunjivača u saveznom parlamentu je odličan primer.
Samo tokom poslednje predizborne kampanje, TI BiH je dokumentovao preko 2.500 primera otvorene zloupotrebe javnih resursa u kampanji, kažu oni.
Posebno zabrinjavajuća situacija je, kako kažu, u Federaciji BiH, koja nakon izbora prije dvije i po godine nije ni uspostavila vladu, Ustavni sud takođe nije popunjen, ne postoji zakonski okvir za zaštitu uzbunjivača, i Zakon o sukobu interesa i Zakon o suzbijanju organizovanog kriminala se ne provode, što cjelokupnu situaciju u ovom entitetu čini anarhičnom.
"Zemlja već dugo ide u pogrešnom smjeru, ali pandemija Covid-19 i ekonomska kriza proizašla iz pandemije, u kombinaciji sa rastućom korupcijom, mogli bi stvoriti vrlo zapaljivu smjesu koja bi BiH mogla dovesti u visok rizik od potpune paraliza institucija", naglasio je Srđan Blagovčanin, predsjedavajući odbora TI BiH, na predstavljanju Indeksa.
"U takvom kontekstu, sistematsko kršenje ljudskih prava, egzistencijalna neizvesnost građana, kao i sama pretnja životu usled neadekvatnog odgovora vlasti na zaštitu javnog zdravlja mogu dovesti do eskalacije besa kod građana".
Oni navode da su političke stranke ključni protagonisti zauzimanja države, pod vođstvom njihovih lidera u čijim rukama je koncentrisana stvarna moć.
Erozija demokratskih standarda, gušenje slobode govora, stvaranje atmosfere netrpeljivosti za glasove kritike dugogodišnji je trend u Bosni i Hercegovini.
Kurir.rs/Klix.ba
NE PROPUSTITE
