Dušanka Lalović, koja je pre 29 godina na Nikoljdan pukom srećom preživela stravični pokolj u Jošanici kod Foče, kada je muslimanska vojska iz Goražda ubila 56 meštana, ne gubi veru da će zločince stići ruka pravde.
Dušanka priča da pamti likove zločinaca koji su tada imali od 20 do 25 godina i ističe da su to danas 50-ogodišnjaci, koji su i dalje opasnost za građane BiH.
"Ako je mogao ubiti dete od dve i po godine, sedam i deset godina, koje se zvalo Danka, Dragana, Dražen, on je opasnost i za dete koje se zove Lejla ili bilo koje drugo dete. Dok su na slobodi, opasnost su za sve građane BiH. U principu, njih Tužilaštvo štiti", ističe Dušanka, koja je, kao svedok zločina i dugogodišnji sekretar opštinske Organizacije porodica poginulih, neumorna u traganju za pravdom.
Dušanki Lalović, tada Višnjić, na Nikoljdan 1992. godine, ubijen je otac Tomo i mnogobrojna rodbina i komšije.
Masakrirano je 56 Srba, među njima 21 žena, kao i troje dece - Dragana Višnjić od 10 godina, njen tri godine mlađi brat Dražen i dvogodišnja Danka Tanović.
Dragana i Dražen ubijeni su zajedno s mamom Olgom (31), tatom Dragoljubom (39), stricem Milanom (33), bakom Zorkom (64) i dedom Vukadinom (64), a Danka s mamom Zorom Višnjić (22), tetkom Rankom (24), ujakom Vlatkom (20), bakom Gojom (44) i prabakom Stojkom (68).
Ubijeno je 16 Višnjića, a Dušanka, kojoj je tada bilo 18 godina, jedna je od retkih iz ove familije koja je uspela da pobegne ispod noža.
Preživeli Jošaničani i potomci poginulih žive sa nezaceljivom ranom u duši. I danas će proslaviti krsnu slavu, ali sećanja na zločin ne blijede.
Za slavskom trpezom još jednom su jedni druge zapitali koliki bi danas bili Dragana, Dražen i Danka.
Jednostavno, to se ne može zaboraviti. Život se nastavio i mi slavimo za Nikoljdan, ali se za slavu uvek priča o stradanju u Jošanici. Prvo se počne od toga kakvo je bilo vreme, je li bilo snega, pa onda u koliko je počeo napad, kolika bi danas deca bila, zašto se čeka sa optužnicama - priča Dušanka Lalović.
Dušanka je u više navrata davala izjave istražnim organima, a predmet je bio u tužilaštvima u Trebinju, Hagu i Tužilaštvu BiH u Sarajevu, gde je i danas.
"Konstantno zovemo, pišemo, obraćamo se Tužilaštvu i uvek je isti odgovor - istraga je u toku, radi se na predmetu “Jošanica”. Pitam se kako 26 godina mogu istu priču da pričaju. Mislim da je nakon 26 godina sazrelo i došlo vreme da počinioci zločina u Jošanici odgovaraju", kaže Dušanka.
Muslimanski vojnici su 19. decembra 1992. ušli u zaleđe srpskih položaja sa jasnim ciljem i jasnom naredbom, kako je to potvrdio i jedan od zarobljenih muslimanskih vojnika, da niko od meštana Jošanice, pa čak ni deca, ne smeju da ostanu živi.
Na kućnom pragu, na dan kada je trebalo da proslave krsnu slavu, ubili su 56 Srba.
U napadu je učestvovalo oko 600 pripadnika takozvane Armije RBiH, u 10 grupa raspoređenih na 10 jošaničkih zaselaka, koje su sravnili sa zemljom.
Ubijeno je 16 Višnjića, devet članova familije Kulić, po 5 u familijama Grujičić i Blagojević, zatim četvoro Davidovića, po troje Jegdića, Pljevaljčića i Stojanovića, dvoje Mićevića i Ivanovića, te po jedan član iz porodica Škipina, Stevanović, Jagodić i Tanović.
Poznati su naredbodavci iz ratnog predsedništva opštine Goražde i vojnog vrha takozvane Armije RBiH, kao i neposredni komandiri jedinica na terenu, ali se na podizanje optužnica još čeka.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
