Sa gustom sedom bradom, kosom upletenom u pletenicu i arsenalom srednjovekovnog oružja, Stipe Pleić koji se opušta bacajući sekire na tavanu svoje kamene kolibe, prava je atrakcija za svoje okruženje, ali i svetske medije gde je dospeo kao "prvi bosanski Viking".
Tokom proteklih pet godina, koliko je prošlo otkad se u rodni Tomislavgrad vratio sa rada u Nemačkoj, Pleić je prošao kroz transformaciju od građevinca do nordijskog ratnika, a sve zbog planetarno popularne televizijske serije "Vikinzi".
Puka radoznalost i interesovanje za život Vikinga, kod Stipeta je brzo preraslo u opsesiju glavnim junakom serije, Ragnarom Lodbrokom, jednim od najpoznatijih nordijskih mitoloških heroja koji je bio poznat po pustošenju Evrope između 8. i 11. veka.
"Imao sam dosta slobodnog vremena, jer ovde živim sam i onda, gledajući seriju "Vikinzi" nešto mi se svidela Ragnarova sekira, pa sam želeo da napravim tako nešto", ispričao je Stipe (57), trenutno vozač zaposlen u pokrajinskoj Vladi, za "AFP".
Prateći Ragnarove stope, počeo je ručno da pravi oružje, a zidove svoje kolibe ukrasio je i mačevima, štitovima i delovima vikinške garderobe, koje je neretko i sastavni deo njegovog izgleda. U tunici i odgovarajućim pantalonama, visoki Pleić bi lako mogao da prođe kao jedan od glavnih likova serije koja ga je fascinirala.
Njegova radionica sada podseća na filmski set, a u njoj se nalazi i tron okovan sekirama i sa naslonima za ruke od lisičjeg krzna. Krvavocrveni štitovi zajedno sa švedskim i norveškim zastavama vise pored masivnih postera zvezda serije Trevisa Fimela i Ketrin Vinik.
Ipak, tu nije kraj Pleićeve kreativnosti i želje da živi u što vernijem vikinškom okruženju, već je u bašti napravio i repliku drakara, drvenog vikinškog broda koji je sposoban da pređe okeane, kojim Stipe povremeno plovi obližnjim jezerom.
"Moj život se okrenuo za 180 stepeni. Moji ciljevi su drugačiji", priča Ragnar Kavurson, kako je Stipe sebi nadenuo ime, o svojoj dramatičnoj transformaciji, ističući harmoniju koja dolazi sa vikinškim načinom života.
Tokom gona napravio je stotine sekira, lukove, koplja, štitove i svega drugog što je primetio u seriji, a za neke projekte su mu bile potrebne nedelje mukotrpnog rada. Većinu sekira koje je izradio je poklonio prijateljima ili prodao, a neke od njih koštaju i do 300 evra.
"U svaku od njih ulažem malo sebe", objašnjava Pleić i dodaje da svakodnevno praktikuje bacanje sekira, sam ili sa prijateljima i ističe da je reč o "veoma opuštajućoj disciplini, koju preporučuju i psihijatri".
Nada se da će u budućnosti svoju fascinaciju moći da podeli i sa drugima, tako što će organizovati prvo bosansko prvenstvo u bacanju sekire i izgraditi celo vikinško selo za turiste.
"Radio sam dugo u Nemačkoj i zarađivao sam dnevno više novaca, nego što sad zarađujem mesečno. Ali nisam bio srećan. Sad sam srećan", zaključuje prvi bosanski Viking.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
