Danima se leči u ovoj ustanovi. Njena porodica tvrdi da je zatočenu niko nije držao. Kažu sama je tako odlučila. Njen brat pristao je da stane pred kameru, ali ipak se predomislio. Međutim, otkrio je šta se dešavalo u njihova četiri zida.
Žena u porodičnoj kući živi sa dva brata i majkom. Život je nije mazio. Iako je bila dobar đak, kažu, nije uspela da završi školu. Dodatno su je uzdrmale i porodične tragedije, smrt oca, bake, strica. Kretala se samo oko kuće a poslednjih meseci, kako nam je jedan od braće rekao, naročito se povukla u sebe. Predlagali su joj da ide doktoru ali tvrde da nije htela. Tako je bilo sve do trenutka dok nije u potpunosti ostala bez snage i pala. Tada su pozvali Hitnu pomoć. Uspeli su da je spasu, ali u poslednjem času. Porodica tvrdi, nisu pratili šta se o njihovoj sestri i njima piše u medijima, jer istinu znaju. Za ovi porodicu i komšije imaju samo reči hvale. Ali mimo kamera.
Komšije u selu pričaju da je ovo domaćinska porodica. Kažu, bore se i rade. Svašta se u medijima o njima pisalo a ništa od toga, kažu, nije istina. Ono što je najgore, niko u selo nije došao ni da proveri šta se ovde stvarno dešavalo.
Šta se stvarno dešavalo raspitala se naša ekipa. Žena je spasena u zadnji momenat. Neizbežno je pitanje zašto porodica nije reagovala pre i zatražila pomoć jer je za to itekako bilo potrebe. Njeno stanje, kažu na UKC-u, još uvek je neizvesno. Sa stravičnim ranama na telu, lošeg, zapuštenog zdravstvenog stanja ali i fizičkog izgleda u nesvesnom stanju na Urgentni centar dovezena je 11. septembra.
„Po premu to je bila pacijentkinja izrazito lošeg opšteg stanja sa poremećenim vitalnim parametrima, životno ugrožena, sa jasnim znakovima higijenske i opšte zapuštenosti sa velikim defektima i ranama na koži do kosti, pothranjena, u jednom zaista teškom opštem stanju primljena kod nas odmah u reanimaciju“, izjavila je za Dosije Slavica Zeljković, načelnik Urgentnog centra.
Tim lekara odmah je formiran. Oni brinu o njoj i svakodnevno prate njeno stanje. Po tome koliko ih ima jasno je koliko je ovaj slučaj težak. Ovo je priča Slavica Zeljković za "Dosije" jedan od najekstremnijih slučajeva koje su ikada imali. G.K. je zahvalan pacijent i terapije ne odbija. Njene rane svakodnevno previjaju. A ima ih. Njeno stanje za nijasnu je bolje ali daleko od dobrog.
„Ona je specifičan slučaj po svemu i odluka je bila da ona ostane da se leči u Urgentnom centru zato što tu radi multidisciplinarni tim lekara a u Urgentnom centru su inače uključene sve discipline lekara koji rade u Kliničkom centru. Odmah po prijemu su u njeno lečenje i zbrinjavanje uključeni svi lekari, lekari različitih hirurških disciplina, internističkih, infektolozi, fizijatri, nutricionisti. Među njima bih naročito izdvojila Maju Slijepčević, doktoricu sa plastične hirurgije koja svakodnevno previja njene rane i brine se o tome. Trenutno je to bolje nego što je bilo ali još uvijek daleko od zadovoljavajućeg“, istakla je Zeljkovićeva.
Specifičan, težak i strašan je ovo slučaj po mnogo čemu. Nikada radnije nije lečena. Nema lična dokumenta. Gotovo da ne postoji.
„Ono što je posebno za tu pacijentkinju ona je mlađe životne dobi, 1980. godište. Nije imala ličnu kartu, zdravstveno osiguranje, nije nigde registrovana kao pacijent. Nije nikada lečena do tada i u nizu teških pacijenata, socijalnih slučajeva, pacijenata različite patologije možda je ovo jedan od najekstremnijih slučajeva koje smo imali. Odmah smo konsultovali Centar za socijalni rad i pokrenuli i tu aktivnost i mi nju svakodnevno zbrinjavamo. Njeno stanje je još uvek teško, kritično i ishod je neizvestan“, istakla je doktorka.
U ceo slučaj uključila se i policija. Sve su prijavili lekari. Odmah su preduzete i sve neophodne mere. Obavešten je Centar za socijalni rad u Laktašima a izveštaj o preduzetim merama i radnjama dostavljen Okružnom javnom tužilaštvu.
Tužilaštvo čeka na medicinsku dokumentaciju. Uzrok povreda znaće se, kažu tek tada. Više informacija ne mogu dati.
Nakon lekara i policije za ovaj slučaj prvi put je čuo i Centar za socijalni rad u Laktašima. Iznenađeni, za stanje u kome se žena nalazila kažu nisu znali. Porodica im se nikada nije ni obraćala za pomoć. Saznanja, priča, direktor Suzana Ćelić nisu imali ni od komšija koji žive u njihovoj okolini. Zaduženja koja su dobili, odmah su ispunili.
„Saznanja o slučaju smo dobili od Univerzitetskog kliničkog centra Banjaluka 14.9.2023. i tada smo preduzeli sve mere i radnje iz oblasti našeg delovanja u cilju pružanja podrške radnicima na kliničkom centru. Naša zaduženja su bila prvo da rešimo lična dokumenta, pre toga jedinstven matični broj i zdravstveno osiguranje i sve te aktivnosti su privedene kraju. Obezbedili smo sve što je Klinički centar od nas zahtevao u smislu podrške lekova i ostale medicinske opreme koja je trebala“, rekla je Suzana Ćelić, diketror Javne ustanove „Centar za socijalni rad Laktaši“.
Da su za sve ovo znali odmah bi reagovali tvrde u Centru za socijali rad. U ovaj slučaj biće uključeni koliko god bude potrebno. Podrška obećavaju neće izostati.
Ovakvi slučajevi ne smeju se dešavati. Jasno je svima. Ipak pitanje ko je kriv, ostaje u vazduhu. Lekari kažu nagledali su se svega i svačega ali ovaj slučaj će ostati jedan od onih koji se pamti.
- Ovo je stvarno jedan od ekstremnijih slučajeva ali to je znak da mi imamo svi u svojoj neposrednoj blizini, ulici, zgradi, selu ponekog za koga znamo da mu treba naša pomoć. Apel građanima ako znaju da postoje takva lica bolesna nemoćna, stara da ukažu na to, da obaveste socijalne službe da zatraže pomoć i od nas zdravstvenih radnika jer nekad to bude kasno i mi se onda iznenadimo kako je neko umro, bio nekoliko dana mrtav u kući niko nije znao. Imali smo tih sktremnih slučajeva i u našem gradu nažalost i apel evo jedan na sve građane da svi malo više povedemo brigu o takvim licima - apeluje doktorica Zeljković.
Kurir.rs/ATV/Dosije
NE PROPUSTITE
