Na brežuljcima severoistočne Bosne lokalna zajednica razapeta je između straha od ekološke tragedije i nade u bogatstvo iz ogromnih ležišta minerala ključnih za zelenu tranziciju, strateški cilj EU.

Područje oko Lopara leži na procenjenih 1.5 miliona tona litijum karbonata, 94 miliona tona magnezijum sulfata i 17 miliona tona bora.

To su materije koje se koriste za izradu raznih proizvoda, od električnih automobila do vetroturbina i elektronskih komponenti. Ova ležišta velikog potencijala mogla bi biti retka blagodat za zemlju čija ekonomija uglavnom stagnira nakon razornog rata 1990-ih.

Lokalne vlasti su već protiv zbog potencijalne opasnosti za okolinu

Nalaze se u Republici Srpskoj, a predsednik Milorad Dodik je projekat nazvao "prilikom za razvoj koja se ne sme propustiti". Ali protivljenje lokalnih vlasti već tinja jer bi, ako se realizuje, to bio površinski kop i kao takav potencijalno opasan za okolinu.

Opštinsko veće Lopara glasalo je u decembru protiv projekta.

"Više od 90 odsto stanovnika je protiv", rekao je načelnik opštine Rado Savić. "Ljudi se boje curenja otrovnih materijala. Naša je pozicija jasna, ne želimo takav rudnik ovde", dodao je.

Udruženja za zaštitu okoline pokrenule su peticiju protiv projekta.

"Svugde u svetu gde su otvoreni ovakvi rudnici, pre ili kasnije došlo je do zagađenja podzemnih voda i vazduha", rekla je Snežana Jagodić Vujić, predsednica lokalne ekološkog udruženja.

Milijarda evra godišnje

Vladimir Rudić, direktor bosanskohercegovačke kompanije švajcarske rudarske firme Arkore AG, optužio je protivnike projekta u Loparama da "seju paniku".

"Uslovi rada apsolutno će biti kontrolisani", rekao je za AFP.

Iz Arkorea se nadaju da će početi s bušenjem u tom području do 2027.

"Reč je o izuzetno zanimljivim količinama sirovina za pomoćni lanac Evropske unije", rekao je Rudić.

Iz kompanije kažu da će rudnik ostvarivati godišnji prihod od milijardu evra i više od 3000 radnih mesta. Projekat ima za cilj izvoz oko 10.000 tona litijum karbonata godišnje do 2032., dostatnih za proizvodnju između 150.000 i 200.000 punjivih baterija, procenjuju stručnjaci.

"Lopare su ležište s niskim udelom litijuma, koje je ipak zanimljivo jer veća prisutnost magnezijuma i bora jamči buduću stabilnost rudnika", rekao je Rudić.

"Grad će biti prekriven velikim slojem prašine"

Arkore želi da osigura koncesiju na 50 godina, ali tek treba da dobije potrebne dozvole vlasti BiH. Studija uticaja na okolinu mora da sprovede pre početka bilo kakvih aktivnosti, a moraju se otvoriti i konsultacije s lokalnim stanovništvom.

Meštaninu Lopara Jovanu Joviću, nezaposlenom farmaceutu, malo koji argument mogao bi da promeni mišljenje.

"Grad će biti prekriven velikim slojem prašine, a o uticaju na podzemne vode da i ne govorim", rekao je Jović za AFP.

(Kurir.rs/Index/Preneo: A.N.)