Crnogorski premijer Duško Marković se smatra čovekom Zapada. Prošle nedelje ga je primila i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja mu je obećala podršku. Crna Gora je dugo važila za "lidera" među kandidatima za članstvo u EU na Balkanu. Ali nepoverenje Zapada prema dugotrajnom regentu Milu Đukanoviću, koji je nedavno opet izabran za predsednika, je ogromno. Crna Gora stoga u međuvremenu ima problem sa reputacijom.
Ni SAD ni EU nisu htele da se Đukanović ponovo kandiduje, piše austrijski Standard, a prenose podgoričke Vijesti. Polazilo se od toga da će on, posle priključenja Crne Gore NATO-u, napokon otići u političku penziju. Đukanović je od 1991. na vlasti: kao premijer ili kao predsednik. Iza njega su uticajni ekonomski krugovi, koji imaju velike interese da osiguraju njegovu moć. U međuvremenu se premijer Marković – onaj čovek, koga je na samitu NATO Donald Tramp ćušnuo u stranu - distancirao od Đukanovića. Posmatrači već govore o otvorenoj borbi za moć.
Geopolitička dimenzija
Konflikt između onih koji održavaju sistem i reformista ima i geopolitičku dimenziju: Đukanović u poslednje vreme sve više kritikuje EU. U Crnoj Gori smatraju da se opet okrenuo ka Rusiji. Ljutnju je nedavno izazvalo i to što je Crna Gora izdala međunarodni zahtev za hapšenje Džozefa Asada, građanina SAD, koji je navodno učestvovao u navodnom pokušaju državnog udara 2016 godine.
Pre nego što je zemlja ušla u NATO, režim u Podgorici je tvrdio kako su proruske snage navodno želele da realiziju ovaj "državni udar" i pri tome ubiju Đukanovića. Sudski proces i dalje traje, a optužnica obuhvata i političare iz opozicije. Na procesu do sada ništa nije dokazano. Puno političara u Crnoj Gori nemaju nikakvog interesa za pravnom državom i transparentnošću jer bi to ograničilo i njihovu moć i moć njihovih partija, piše austrijski list.
Građani uvek izvise
U Crnoj Gori, maloj jadranskoj državi sa svega 620.000 stanovnika, pravosuđe i državna uprava temeljno su izbušeni od strane političkih i ekonomskih interesa, piše Standard. Građani uvek izvise. Makedonija i Albanija se od nedavno smatraju modelima za reforme – dok eksperti EU Crnu Goru vide kao državu koja nazaduje. Što je direktno povezao sa tim da je Đukanović opet na vlasti.
Osim toga, šefu opozicione partije Nebojši Medojeviću preti zatvorska kazna jer ne želi da oda izvor određenih informacija o kojima je on, kao poslanik, govorio u parlamentu. Drugi šef opozicione partije, Milan Knežević, nedavno je kao poslanik već osuđen na dva meseca zatvora jer takođe nije hteo da oda svoj izvor.
Slična sudbina preti sada i istraživačkom novinaru Jovu Martinoviću. Krajem septembra treba da se završi sudski proces protiv njega. Ovaj 42-godišnjak već godinama istražuje ratne zločine, šverc oružja i krađe dijamanata. A crnogorsko specijano tužalaštvo ga optužuje da je sa kriminlacima radio drogu, kad je 2015. prodato 20 kilograma marihuane i 1 kilogram heroina.
Puno dilova sa tužiocem
Sam Martinović smatra da je celokupni proces protiv njega vođen jer godinama odbija da sa tajnim službama i organima bezbednosti "podeli" svoja saznanja o organizovanom kriminalu. On se poziva na profesionalno shvatanje novinarskog posla. U Crnoj Gori sve više osumničenih potpisuju svakakva priznanja i ulaze u specifične dilove sa tužiocem ne bi li ih blaže tretirao.
Samog Martinovića su preko godinu dana držali u istražnom zatvoru a da mu pri tome mesecima nisu dopustili uvid u optužne akte. Njegov slučaj takođe jasno pokazuje u kom je stanju vladavina prava u Crnoj Gori.
Kurir.rs/ Vijesti.me
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
