"Redakcija crne hronike u Vijestima, najuticajnijem dnevnom listu u Crnoj Gori, prazna je već mesecima, otkako je novinarka Olivera Lakić napadnuta ispred svog doma u Podgorici u maju, posle pisanja o ilegalnom švercu cigareta", navodi se u članku Fridom hausa i podseća da to nije bio prvi napad na nju.
"U 2012. godini ona je pretučena na istoj lokaciji pošto je dobila brojne pretnje. Dok je napadač na kraju bio gonjen, slučaj je samo delimično rešen jer nalogodavac nikada nije identifikovan. Istraga o pucnjavi u maju je do sada bila takođe nezadovoljavajuća: uprkos početnim obećanjima vlasti da će brzo reagovati i snažnim osudama iz međunarodne zajednice, još nije imenovan osumnjičeni", piše Fridom haus.
U tekstu se navodi da su napadi na novinare postali sastavni deo života u Crnoj Gori. Organizacije za slobodu medija zabeležile su 76 slučajeva od 2004, a većina nije rešena. Mesec dana prije napada na Lakićevu, podseća Fridom haus, eksplodirala je bomba u blizini kuće još jednog istraživačkog novinara Vijesti, Seada Sadikovića. Pet godina ranije, dodaju, eksplozivna naprava postavljena je kod zgrade redakcije i bila jasno namenjena glavnom uredniku MIhailu Jovoviću.
Napadač na Oliveru Lakić još nije uhvaćen
"Takođe te 2013. napadači su bacili eksplozivnu napravu u dvorište novinara Monitora Tufika Softića. A ubistvo Duška Jovanovića, glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista Dan, nije rešeno ni posle 14 godina", dodaje se.
Još jedna konstanta u Crnoj Gori je predsednik Milo Đukanović, konstatuje Fridom haus i podseća da je njegova stranka, Demokratska partija socijalista (DPS), već skoro tri decenije na vlasti, a da je Đukanović većinu tog vremena bio premijer ili predsednik države, sa nekoliko kratkoročnih "penzionisanja".
Đukanović, kako ističu, nikada nije skrivao neprijateljstvo prema medijima i podsećaju da je neposredno pre predsedničkih izbora u aprilu optužio Vijesti da promovišu "fašističke" ideje, tvrdeći da i kritičari dešavanja u zemlji i civilni sektor funkcionišu kao politička opozicija izabranoj vlasti.
Medijsko okruženje u Crnoj Gori je, kako dodaju iz Fridom hausa, zaista polarizovano, sa dubokim podelama između onih koji kritikuju i onih medija koji odobravaju ono što vlast radi.
"Od četiri dnevna lista u državi, dva (Vijesti i Dan) se smatraju opozicionim, dok se druga dva (Pobjeda i Dnevne novine) smatraju podrškom vlastima. Činjenica je da je malo tržište tako prezasićeno - prema najnovijem izveštaju IREKS-a postoje i tri nedeljnika, 30 mesečnih listova, 53 radio-stanice i 17 TV stanica u zemlji od samo 600.000 ljudi - što ostavlja neke medije podložne političkom i ekonomskom pritisku koji može da utiče na kvalitet i nezavisnost njihovog izveštavanja. Isplata javnih sredstava je netransparentna i uglavnom neregulisana, a oglašivačko tržište je naklonjeno i daje značajnu prednost onima koji podržavaju vlast", navodi se u članku.
Fridom haus piše i da je Javni servis, RTCG, pokušao da se oslobodi političke pristrasnosti kad je njen odbor 2017. imenovao novu direktorku, ali to nije trajalo dugo.
"Novo rukovodstvo i sam odbor došli su pod značajan pritisak nekoliko meseci kasnije, a dva člana odbora zamenjena su krajem 2017. godine zbog navodnog sukoba interesa. Preuzimanje Javnog servisa je okončano u junu 2018. kada su i direktorka i predsednik Odbora otpušteni", pišu u članku.
Fridom haus navodi i da je Evropska komisija kritikovala je učinak Crne Gore u poglavljima 23 i 24 - onima koji se bave pravdom i osnovnim pravima - u svom najnovijem godišnjem izveštaju o napretku zemlje ka članstvu u EU. U izveštaju se, ističu, konkretno spominju otpuštanja u RTCG i napadi na novinare kao pitanja kojima Crna Gora mora da se posveti. Zvaničnici EU takođe su, podseća Fridom haus, pretili da će suspendovati finansijsku pomoć predpristupne pomoći - koja iznosi ukupno 315 miliona dolara između 2014. i 2020. godine - ako vlada ne izvede odgovorne za krivična dela nad novinarima pred lice pravde.
"Napadi su često povezani sa organizovanim kriminalom, što je već dugi niz godina problem u zemlji. Međutim, situacija se nedavno pogoršala zbog sukoba između dve suparničke kriminalne grupe iz Bokokotorskog zaliva. Nedostatak napretka u istraživanju napada na novinare možda odražava stvarnu nesposobnost države da nadjača takve grupe, ali svakako šalje poruku da neće biti otkriveni. Neki novinari se pitaju kako se situacija mogla pogoršati u odnosu na početak pregovora pre deset godina. Još uvek ima dosta dobrih izveštaja, javnost apatično gleda na napade i pritisak vlasti, dok su ali napadi i pritisak mnogi među mlađom generacijom skeptični da bi stvari mogle biti drugačije, jer nikada nisu videli smenu vlasti putem izbora", navodi se u članku.
Fridom haus prenosi i ocenu Milke Tadić Mijović, predsednice Centra za istraživačko novinarstvo, koja smatra da su "najveći problem u Crnoj Gori političke elite koje prate svoje interese, a ne javni interes." I to je, kako zaključuje Fridom haus, problem koji potčinjeni medijski sektor može samo unazaditi.
Kurir.rs/Vijesti.me
Foto: Printscreen Vijesti.me/Filip Roganović
NE PROPUSTITE
