Nezvanične procene su da najmanje 10 odsto ljudi koji učestvuju u igrama na sreću ima problem zavisnosti, ali država to ne prepoznaje jer još uvek nemamo zvaničnu instituciju u kojoj bi se lečili kockari, piše Dan.
Za sada se taj problem jedino ozbiljnije shvata u nevladinom sektoru, a ADP Zid već godinama ima Savetovalište Entera koje pomaže zavisnicima od kockanja. Prema rečima psihologa Maje Lješnjak iz Savetovališta Entera, istraživanja pokazuju da se 85 odsto osoba od onih koji kockaju, kocka na zabavno-rekreativnom nivou, dakle nema problem s kockanjem. Ipak, kako kaže, 10 odsto osoba kocka na problematičnom, a preostalih pet na patološkom nivou.
“Prema MKB 10 Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, patološko kockanje spada u kategoriju poremećaja ponašanja, odnosno poremećaja kontrole impusla i nagona (F63.0) i zahteva specijalizovan pristup. Jedan od mnogobrojnih faktora koji utiču na nastanak i razvoj zavisnosti od kockanja jeste i sredina, odnosno okruženje u kom osoba živi i djeluje. Veliki problem u Crnoj Gori je nekritičan stav prema kockanju i velika tolerancija na ovu pojavu. Ono što takođe predstavlja problem jeste i način reklamiranja mesta za igranje igara na sreću i poruke koje se tim putem prenose”, kaže Lješnjak za Dan.
Kada govorimo o okruženju, Crna Gora je raj za kockanje, jer gotovo da nema ćoška da nema kladionice. Prema podacima Uprave za igre na sreću, u Crnoj Gori 16 privrednih društava priređuje kladioničarske igre i ima oko 600 kladionica, kao i preko 320 terminala.
Prema podacima iz poslednjeg izveštaja o radu Uprave, 22 privredna društva priređivala su posebne igre na sreću na automatima, u 92 automatkluba. Precizirano je da širom Crne Gore imamo preko 1.200 automata i oko 70 ruleta.
Prema ranijim podacima, vlasnici kladionica imali su tokom 2016. i 2017. godine čistu dobit od skoro 16 miliona eura. Tokom 2017. prijavljena su 2.572 radnika u tim objektima, a prosečna bruto plata im je bila 325 evra, što je neto od oko 200 evra, odnosno minimalna zarada.
Lješnjak navodi da se Savetovalištu Entera zbog problema s kockanjem godišnje javi u proseku od 70 do 80 osoba. “Najčešće su to članovi porodica osoba koje su u problemu, mada sve češće osobe koje kockaju na problematičnom ili patološkom nivou pomoć potraže lično. Proces tretmana za odvikavanje od kockanja traje minimum jednu godinu i započne ga u proseku 35 osoba godišnje. Na uspeh tretmana u velikoj meri utiču motivacije klijenta, kao i podrška porodice i prijatelja”, ukazuje Lješnjak.
Iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili zašto u Crnoj Gori ne postoji klinika za lečenje zavisnika od kocke, te kada će takva ustanova biti otvorena. Takođe, nema ni odgovora na pitanje koliko je zavisnika od kocke u Crnoj Gori.
Jedina institucija koja se bavi lečenjem kockara u Crnoj Gori je Centar za rehabilitaciju Kakarička gora u Podgorici, ali se oni bave lečenjem svih vrsta zavisnosti, a ne samo kockanja. Na internet stranici Glavnog grada postoji poziv zavisnicima da im se jave.
Kurir.rs/CdM Foto: Profimedia
