I to samo na kratko, na sat dva, jutros se u Podgorici, zorom, tek sporadično, iz različitih delova grada ponovo čuje po koja sirena, znak onih koji misle da su izborni dan i noć koja je prošla - bili istorijski, da se velika promena dogodila!
U noći koja je prošla jedni su se radovali, uvereni da su pobedili, da je režim pao, drugi bili puni strepnje, možda tuge, a verovatno i nade da se, ustvari, ništa neće promeniti, da će sve ostati kako je bilo, njima je to najvažnije, svi zajedno, čini se, najviše su strepeli čak i kada su rezultati objavljeni i kada je manje - više postalo izvesno koliko je ko mandata osvojio.
"Bojim se da nije sve gotovo, Milo je uvijek nalazio načina da se izvuče, sad je u teškoj situaciji, ali, on se neće predati tek tako, dok postoji za njega i najmanja šansa da se izvuče, budite sigurni" rekao mi sinoć iza ponoći na Bulevaru Džorža Vašingtona, blizu hrama Hristovog Vaskrsenja stariji Podgoričanin, dok je sa strane gledao stotine i stotine momaka koji su pevajući slavili pobedu.
Noć na bulevaru blizu hrama, noć u Podgorici, ali u drugim gradovima Crne Gore bila je nezaboravna. Iz hiljada grla u sred Podgorice ljudi su noćas pevali Crnoj Gori, Srbiji i Kosovu. Nosili su čvorom uvezane zastave dve države.
"Sviće, sviće novi dan, Gračanica sva u sjaju dočekuje Đurđevdan… Kad su momci sa bakljama u rukama zapevali "oj Kosovo, Kosovo, zemljo moja voljena, zemljo slavnih vitezova Lazara i Miloša", pa iza i pesmu kosovskih junaka "zbogom prvi nerođeni sine, zbogom ružo, zbogom ruzmarne" neki ljudi koji su stajali malo po izdalje zaplakali su, iskreno, duboko, ganuti slikom ispred sebe, rečima pesme…
"Da se nikad više u ovoj zemlji brat ne nazove okupatorom! Mi smo jedno, da nas niko nikad više ne svađa, ne deli" rekli su mi.
U jedan sat i 23 minuta iza ponoći iz bulevara je krenula litija, bez sveštenika na čelu, ali litija… Krsni hod ulicama oko hrama… U do tada pustoj i praznoj ulici istočno od velike crkve, odjednom se stvorio narod, duga i preduga kolona i opet klicanje "ne damo te raspeto Kosovo" i "Crna Gora i Srbija - to je jedna familija", i još pesma "Gračanica sva u sjaju" i povici - "ustala je Crna Gora, svetinja se branit mora"…
Uskomešala se masa, uskomešala se ulica, kolona je bila duga barem kilometar, na terase su izlazili bunovni ljudi, mahali, neki momci nosili su u čvor vezane zastave Srbije i Crne Gore…
Krivokapić: Naš najpreči zadatak je pomirenje
U štabu koalicije "Za budućnost Crne Gore", nosilac liste profesor Zdravko Krivokapić i kad je već postalo jasno da je njegova lista postigla neverovatan rezultat, svi su im davali najviše 25, oni su osvojili skoro 33 posto, ostao je miran, čak i dok je izgovarao rečenicu "pao je Berlinski zid i u Crnoj Gori"…
Već u sledećoj rečenici profesor je rekao da u ime koalicije, u ime ovih 33 posto Crne Gore svima nudi ruku pomirenja, i to pre svega i iznad svega, svima, ruku pomirenja…
"Narode Crne Gore, kumim vas i molim da večeras ostanete u svojim kućama, da slavite sa porodicom i prijateljima ovaj veliki dan, nije ulica mera naše pobede. Opozicija je osvojila 42 mandata, DPS od večeras nije vlast, ali, naš najpreči cilj i zadatak jeste pomirenje" rekao je profesor.
Milačić: Ovo je pobeda Svetog Vasilija Ostroškog
"Ovo nije pobeda ni jedne partije, ovo nije pobeda politike, ovo je pobeda Svetog Vasilija Ostroškog, ovo je pobeda Petrovića, naše istorije, pobeda Crne Gore" rekao je Marko Milačić, još jedan od lidera ove liste.
"Verujem da je ovo novi početak države Crne Gore, i što je najvažnije da će posle ovoga svaka vlast u Crnoj Gori biti smenjiva i da se nikad više neće desiti da jedan čovek vlada 32 godine" rekao mi je u štabu koalicije Milan Knežević.
Preko Morače, u štabu DPS-a u to vreme bilo je mirno. Kasnije se pojavila izjava Mila Đukanovića.
"Poštujemo sve rezultate koje su ostvarile sve političke opcije. Sačekaćemo da vidimo kome pripada presudan 41. mandat" rekao je Đukanović.
U to vreme Podgoricom su već prolazile kolone vozila sa srpskim trobojkama, policija je na nekim raskrsnicama zatvorila neke delove grada, ali, tamo niko nije ni pokušavao da ode…
Scene na bulevaru blizu hrama Hristovog Vaskrsenja u dva i pola tri ujutru bile su epske. "Crna Gora i Srbija to je jedna familija", tresli su se blokovi okolo od povika…
"Berlinski zid u Crnoj Gori je pao" rekao je dva sata ranije Krivokapić.
A 18 sati ranije, u sedam ujutru, na Cetinju, na biračkom mestu u Biblioteci Njegoš, kada je prvi glasač, stariji sedi čovek, ušao da glasa, iz kabine se uskoro oglasio skoro plačnim glasom - "ljudi, ne radi hemijska, ne mogu da glasam"… Ubrzo su mu u kabinu dobacili drugu olovku, glasač je glasao, ali je jedan koji je stajao sa strane, dobro sam ga čuo, ne znam da li novinar ili drugi meštanin Cetinja odmahnuo glavom:
"Ljudi, ovo ne sluti na dobro…"
Kurir.rs / Z. Šaponjić, Foto: Nemanja Nikolić, Z. Šaponjić
NE PROPUSTITE
