Najnovije vesti

KRIVOKAPIĆ ZA NEMAČKI VELT: Susret sa Helmutom Kolom bio presudan! Politička korupcija je najveća pošast Crne Gore!
Foto: Printscreen

DIREKTNO

KRIVOKAPIĆ ZA NEMAČKI VELT: Susret sa Helmutom Kolom bio presudan! Politička korupcija je najveća pošast Crne Gore!

Crna Gora

Nosilac liste koalicije „Za budućnost Crne Gore“ Zdravko Krivokapić u intervjuu za nemački Velt govorio je o budućoj vladi, ciljevima, ali i o tome kako je upoznao bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola.

Koalicija „Za budućnost Crne Gore“, zajedno sa listama „Mir je naša nacija“ i „Crno i belo“, ima potrebnu većinu od 41 poslanika u Skupštini Crne Gore.

VELT: Gospodine Krivokapiću, sa koalicijom različitih partija osvojili ste većinu. Koji vas cilj spaja?

Zdravko Krivokapić (ZK): Svi smo shvatili: šta je dosta - dosta je. Crna Gora je u raljama neslobode i korupcije. Želimo da postignemo prvi pravi demokratski zaokret u našoj zemlji od 1945. Do sada me oblikuje iskustvo koje sam imao u Nemačkoj ....

VELT: .. kada ste bili saradnik DAAD-a u Saveznoj Republici.

ZK: Bilo je to u prelepom Karlsrueu 1988. Najavili su da dolazi Helmut Kol. Kancelar je u zgradu opštine došao u pratnji samo jednog automobila sa obezbeđenjem. Moji prijatelji i ja smo mogli da mu pristupimo bez problema, neki građani su ga takođe pitali. A nekoliko demonstranata držalo je u rukama karikature Kola.

To je bio moj prvi susret sa demokratijom. Tada, pod Titovim komunističkim režimom, to je u Jugoslaviji bilo jednostavno nezamislivo. Upravo takav šef vlade želim da budem: neko s kim se može razgovarati i koga možete kritikovati. I koji nije stalno okružen gomilom teško naoružanih čuvara. 30 godina kasnije, demokratija konačno dolazi i u moju zemlju.

VELT: Stranka aktuelnog predsednika Mila Đukanovića većinu ima već 30 godina. Zašto je iznenada izgubila?

ZK: 77 odsto glasača izašlo je da glasa: mnogo više nego obično. Možda je Đukanovićeva stranka potcenila našu mobilizaciju zbog prividne krize. Ali ovog puta predizborna kampanja više nije bila vezana za pojedinačne partijske pozicije. Ali o superiornom cilju: ostaviti podele i sukobe. I sve nas je ujedinila želja da se okonča diktatura.

VELT: Kako ćete napraviti jaku vladu? Mandat Đukanovića traje do 2023. Posmatrači upoređuju njegovu moć sa Lukašenkovom u Belorusiji. Njegovi ljudi su na položajima u policiji i državnoj upravi.

ZK: Po sili zakona. Policija i vojska su delovi izvršne vlasti. Vremena u kojima je predsednik mogao da uradi bilo šta što mu padne na pamet mora se završiti. Politička korupcija je najveća pošast naše zemlje.

VELT: Vodite prosrpske stranke. Mnogi ljudi koji vas podržavaju više su orijentisani na Rusiju nego na Zapad. Kako vidite tok vaše zemlje kao članice NATO-a i kandidata za članstvo u EU?

ZK: Mnogo se govori o tome da sam proruski raspoložen ili da osećam da pripadam drugim zemljama. Sve ovo nije tačno, sve su to pojednostavljenja. Osećam se samo kao obavezni građanin Crne Gore. Mi smo jedna velika koalicija ideološki različitih partija, od konzervativaca do predstavnika radnika. Ujedinjuje nas jedan cilj: okončati autokratiju i korupciju.

Mi smo jedna mala zemlja u Evropi, nema nas više nego npr. stanovnika Štutgarta. Želimo da ispunimo svoje ugovorne obaveze prema EU i Transatlantskom savezu i ispunićemo ih. Da budem precizan: javna zakletva prethodnog režima Evropi bile su samo prazne reči. Pregovori su bezuspešni već osam godina. Sprovešćemo sve vezano za vladavinu zakona, sprovesti borbu protiv korupcije i ubrzati proces koji će nas dovesti u veliku porodicu EU.

VELT: Kako ocenjujete trovanje kremaljskih kritičara Navaljnog i raspravu o tome da li na primer Nemačka. treba da nastave da grade gasovod Severni tok 2?

ZK: U mnogim zemljama bilo je i ima strašnih napada na opoziciju. U slučaju Navaljnog, takođe vidim vezu sa Crnom Gorom, sa nečim što se dešava i kod nas: ni u jednom slučaju nije razjašnjeno ko je klijent. Samo bi nam istina pomogla da to raščistimo. Verujem Nemačkoj i osoblju bolnice Čarite da će pomoći u rasvetljavanju slučaja Navaljni. Nemačka je jedna velika i časna zemlja.

VELT: Kineski koncern Huavei pretvorio je Beograd, glavni grad Srbije, u tzv Smart Citi. Kako ocenjujete ulogu Kine na Balkanu?

ZK: Govorim o Crnoj Gori, a ne o Beogradu. Ovde npr. kineska kompanija gradi autoput. Od novca koji pripada našim građanima. Ali javnost nikada nije videla ugovore. Kilometar košta 20 miliona evra - a uobičajena cena u našem regionu je oko 7 miliona po kilometru. Ovde nešto nije u redu, tamo ćemo morati da postavljamo pitanja.

Prvo vlada koju je narod uklonio. Svi ugovori koje je zaključila moraće da budu objavljeni. Kada se upoznamo sa svim dokumentima, moći ćemo da delujemo. Možda će biti potrebno pregovarati o sporazumima sa Kinom. U korist obe strane.

VELT: Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp zaključio je sporazum o ekonomskoj saradnji sa vladama Srbije i Kosova. Da li je to dobro za region?

ZK: Činjenica da je ovde angažovana tako velika i moćna zemlja daje nam nadu da je pred nama dobra budućnost. I činjenica da su predstavnici SAD nedavno tokom posete Crnoj Gori naglasili koliko je važno poštovanje ljudskih prava. Još jednom: hoćemo poštovaćemo sve naše međunarodne obaveze. Crna Gora je mala država, moramo održavati ravnotežu u saradnji sa velikim silama

VELT: Politikom ste se bavili tek ove godine. Nekada ste radili kao profesor, jedna od vaših specijalnosti je upravljanje kvalitetom. Da li je to prednost ako ste izabrani za premijera?

ZK: Mislim da jesam. Kao profesor, morao sam da čujem studente, da prepoznam njihove potrebe. Pomaže mi da čujem glasove ljudi. Oslanjam se na logiku. Svaka inženjerska kancelarija ima odeljenje koje pravi realne modele. Svi znamo: postoji mnogo mogućnosti, ali stvarnost ima svoje granice. Lokalna poslovica kaže: brda ne znaju zakone. A u Crnoj Gori ima puno brda. Želim to da promenim i zakone donesem u brda.

VELT: Kažete da su vas masovni protesti protiv crkvenog zakona uveli u politiku. Aktuelni predsednik želi da uvede crnogorsku crkvu u Crnoj Gori, umesto moćne Srpske pravoslavne crkve. Šta vam toliko smeta ako želite sekularnu državu?

ZK: Radi se o kontinuitetu. Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori postoji 800 godina. U pravoslavlju nova imena po zemljama nisu česta. Tako postoji rimska, grčka, ruska pravoslavna crkva. Protestanti ne izmišljaju ni nova imena. Šta bismo onda radili?

Jedna bivša komunistička partija, ateistički političari, želi da stvori novu crkvu. I da se obogate. Ovo je udvostručilo društvo i stvorilo probleme tamo gde ih ranije nije bilo. Mi smo protestovali zbog toga. Posle 30 godina crkveni zakon bio je kapljica.

Kurir.rs/Vijesti

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...