Mandić kaže da je patrijarh bio nepokolebljivi branilac vere pravoslavne, brižni pastir i predvodnik, veliki čovek i Srbin.
Smrću je, dodao je, odložio svoje preteško ovozemaljsko breme i, kako je naveo, "pohrlio u susret onome kome je posvetio čitav svoj život".
Istakao je i da je bila čast i privilegija hodati ljudskim i duhovnim pravcem koji je on trasirao.
"Njegov blagoslov i podrška u trenutku kada se činilo da je sve potonulo i izgubljeno bili su nam podstrek za odlučan otpor progonu i ponižavanju Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori", naveo je Mandić.
Često osporavan od onih kojima je smetala njegova sabornost, on je, navodi Mandić, blagosiljajući svoje neprijatelje, bez odmora i umora radio na učvršćivanju jedinstva Crkve i odbrani nacionalnog i duhovnog identiteta i jedinstva srpskog naroda.
"Bdeo je nad najvećom ranom srpskog naroda ovoga veka Kosovom, ni za trenutak ne zaboravljajući ni sve ostale srpske duhovne enklave od Australije, Afrike i obe Amerike. Istorija će zabeležiti da je za njegovog života završena najveća srpska bogomolja - Hram Svetoga Save", naveo je Mandić.
Istakao je da u ove dane velikih gubitaka i velike tuge srpskog naroda, amaneti i blagoslovi dvojice velikih pastira, Irineja i mitropolita Amfilohija, obavezuju na još veće jedinstvo i snažniji otpor pokušajima da se obezvredi doprinos koji je srpski narod dao uspostavljanju i istorijskom trajanju Crne Gore i da se izgura na marginu politicke scene.
Kurir.rs/Tanjug
NE PROPUSTITE
