"SELI SU NA MENE I PSOVALI" Majka kojoj je sin preminuo doživela horor u bolnici u kojoj je umro Periš: "Nije prošlo ni 12 sati otkako sam ga skinula sa štrika"
- Gabrijela Stanić tvrdi da je u bolnici Sveti Ivan, posle smrti sina Ivana, doživela vređanje, vezivanje i uskraćivanje vode.
- Bivši pacijenti te ustanove opisuju gušenje, batine i ponižavanje, a neki tvrde i da se do alkohola i droge moglo doći na odeljenju.
- Svedočenja su podstakla nova pitanja o postupanju osoblja i uslovima u psihijatrijskoj bolnici Sveti Ivan.
Dana 21. septembra 2023. Gabrijeli Stanić se srušio svet. Izgubila je sina Ivana, koji je tragično preminuo tokom TikTok izazova. Nakon što je pronašla njegovo beživotno telo, od šoka je završila u bolnici Sveti Ivan. Ali na najgori dan svog života, umesto utehe, u bolnici je doživela novi šok.
"Počela sam da plačem i rekla da želim kući. 'Nećeš kući, nećeš kući, nećeš kući.' Zgrabili su me, seli su na mene, psovali su. Bilo ih je troje ili četvoro. Ja sam bila slaba i mlitava od šoka jer nije prošlo ni 12 sati otkako sam svoje preminulo dete skinula sa štrika", opisuje svoje iskustvo iz duševne bolnice Sveti Ivan Gabrijela Stanić iz Samobora.
Osoblje je, kaže, jako nerviralo što neutešno plače. Agonija je trajala satima. Najviše ju je ponizila doktorka od koje je, žedna, tražila čašu vode.
"Stavila je vodu na ormarić koji je bio možda dva metra od kreveta. Ja sam rekla: 'Ne mogu da dođem do vode jer sam vezana.' Ona je rekla: 'Onda je gledaj. Nećeš je dobiti dok ne prestaneš da plačeš, a sad je gledaj.'"
Strašno iskustvo u istoj bolnici doživela je i mlada žena sa juga Hrvatske. Zbog problema sa alkoholom dobrovoljno je potražila pomoć u Svetom Ivanu. Umesto lečenja, tvrdi, tehničar kojeg je ugrizla tokom intervencije skoro ju je udavio.
"On je uzeo čaršav od jastuka, zamotao ga jer ga je to očigledno naljutilo. Stajao je tačno iza mene dok me je pet ljudi držalo i oko grkljana me povlačio, stalno povlačio. Nisam mogla da dišem. Nikako", kaže nam bivša pacijentkinja bolnice Sveti Ivan.
Strašna svedočenja bivših pacijenata bolnice Sveti Ivan
"Koliko puta ste to doživeli?"
"Šest puta!"
"Šest puta su vas pretukli?"
"Da."
Jezivo iskustvo imao je i mladić sa severa Hrvatske, koji je u psihijatriji Sveti Ivan bio čak 16 puta. Bori se sa šizofrenijom, ali umesto pomoći, tvrdi, i on je od osoblja dobio batine.
"Ovo moje poslednje lečenje, znači 15-ak dana pre smrti Kristijana Josipa Periša, postupali su okrutno prema meni. Upravo to da me je gušio i da je ušao u fizički obračun sa mnom. Tukao me po desnom kolenu, na levo nije stigao. Imao sam modricu na levom ramenu. Što se više derete, to oni više tuku", kaže nam bivši pacijent bolnice Sveti Ivan.
Ovo su samo jedna od mnogih potresnih svedočenja. Priče su različite, ali opisi postupanja gotovo identični.
- "...tehničar me skoro udavio čaršavom od jastuka..."
- "...vezali su me za ruke i noge jako. Stavili mi pelene i masku preko lica tako da nisam mogla da dišem. A najgore je bilo to što sam ih molila za malo vode. Nisu mi je dali."
- "...dva su me lekara stisnula kolenima kod torza, a jedan me udarao pesnicom u potiljak..."
- "...njih četvoro, petoro nasrnulo je na mene i silom mi je dalo injekciju za smirenje. Počela sam da vičem i jedna od sestara uzela je jastuk i stavila ga na moje lice..."
- "...gušio me dok nisam vrištao da stane, da ću umreti. Jedva sam živu glavu izvukao..."
- "...vukli su nas za vrat, skidali nas pred svima, vikali na nas i vređali..."
Posebno uznemirujuća su svedočenja o tome kako se muški tehničari odnose prema pacijentkinjama.
"Žene su stajale u redu za tuširanje. One koje se nisu mogle same skinuti, oni su ih skidali. Rugali su im se, rugali ako je neko bio gojazan, ismevali njihova tela", kaže Gabrijela.
Jedan od tehničara na snimku je diler?
Ali fizičko i psihičko nasilje, tvrdi druga sagovornica, nije jedini problem. Na odeljenju na kojem bi pacijenti trebalo da se leče od zavisnosti navodno se bez većih problema može doći do alkohola i droge. Na snimku gušenja Kristijana Josipa Periša prepoznala je, kaže, tehničara koji diluje.
"Prepoznala sam osobu na snimku. Od njega ste mogli da nabavite. Ljudi koji su zavisni od nekih opijata ili droge, samo pitaju njega", kaže bivša pacijentkinja.
Neki od sagovornika pokušali su da prijave ono što su doživeli. Ali umesto ohrabrenja, tvrde, dobijali su poruke da se ne vredi boriti.
"Ja sam se javio svom privatnom psihijatru i on je rekao da borba protiv sistema ne funkcioniše", kaže bivši pacijent.
Ipak, Gabrijela je odlučila da se vredi boriti. Tri godine nakon što je izgubila sina i završila u bolnici prvi put javno govori o svojoj traumi. Podstakla ju je snimka smrti Kristiana Josipa Periša. I danas, kaže, nema odgovor na jedno pitanje – zašto su se prema njoj, u trenutku kada je bila najranjivija, u bolnici ponašali tako neljudski.
"Zašto oni to rade, zašto su me vezali, zašto mi žele nauditi? Ja nisam kriva, ja ništa nisam kriva", kaže Gabrijela.
Koliko je ovakvih traumatičnih iskustava u ustanovama širom Hrvatske, niko ne zna. Ali snimak poslednjih trenutaka Kristiana Periša i potresna svedočenja naših sagovornika upozoravaju da se nešto mora promeniti. Ljudi u bolnice dolaze po pomoć, a ne da bi se borili za svoje dostojanstvo – i goli život.
(Kurir.rs/Direkt)
