Prema našim saznanjima, do sada su se ti opasni insekti pojavili u Dopsinu, Bocanjevcima, Dardi i Bilju, no verojatno ih ima i u drugim mestima. Napad velikog azijskog stršljena jedva je preživio pedesetdevetogodišnji meštanin Dopsina.
" Suprug je pre dve nedelje izišao uveče u dvorište gde ga je stršljen ubo ispod pazuha. Utrčao je u kuću i povikao “Vodi me na Hitnu, nije mi dobro”. Dok sam uzela ključ od automobila Pero je već pao i počeo da se guši. Naglo mu je oticao jezik i bio je kao paraliziran. Setila sam se da imam neke kapi za alergiju dala mu ih. Dok nije došla Hitna pomoć nekako sam mu izvukla jezik da se ne uguši. Lekari su mu dali injekcije, ali pre 14 godina operisao je srce i te večeri je dobio infarkt. Bio je na intenzivnoj nezi u bolnici sedam dana, ali sada je dobro", ispričala nam je Dragana Jelečević, supruga nastradalog Pere.
Dodala je kako su stršljeni koje i dalje viđa u dvorištu svoje kuće neverojatno veliki, a stručnjak koji je po pozivu došao da ih ukloniti rekao je da je reč o azijskom, odnosno indijskom stršljenu.
"Do sada sam se susreo s tom vrstom stršljenova u Dopsinu, Dardi i Bocanjevcima. U Bocanjevcima ih je samo na jednom mestu bilo nekoliko hiljada. Najverojatnije su stigli u Slavoniju i Baranju s balvanima iz Indije. Do sada su se već ukrstili se s domaćom vrstom, i došlo je do mutacija pa su još opasniji. Veliki su od četiri do pet santimetara, a na leđima su im žuto crne pruge", kaže stručnjak koji se bavi uklanjanjem gnezda stršljenova i osa.
Docent dr. sc. Višnja Prus, šef Odeljenja za kliničku imunologiju i alergologiju KBC-a Osijek, kaže da je problem i u tome što azijski stršljen kad umire luči hormone i upozorava ostale jedinke da je napadnut zbog čeg postoji mogućnost da pozove i ceo roj.
"Azijski stršljen je mnogo veći od onih koji se inače nalaze u našim krajevima. Imaju više otrova koji može da izazove prestanak rada bubrega i drugih organa. Od njegovog uboda mogu stradaju i zdrave osobe, a ne samo one koje su i inače alergični, kaže dr. sc Višnja Prus. Azijski stršljen nezaustavljivo se širi jer u našim krajevima nema prirodnih neprijatelja, npr. ptica i slično, koje ih uništavaju u njihovom prvobitnom staništu.
