Sasvim sigurno, za detaljima će se tragati još dugo pošto izmučeno Tomislavovo telo bude položeno na večni počinak na groblju Sv. Doroteja danas u 16 sati, nedaleko od Logorišta u kome je živeo s ocem i bakom.
Svetleo mobilnim
Deo javnosti glasno osuđuje ponašanje stanara Luščića 43, zgrade ispred koje je u utorak ujutro pronađeno njegovo telo, jer nisu ništa preduzeli iako su čuli zvonjavu i lupanje po ulaznim vratima. Sasvim pogrešno, ne samo zato što nije neobično da se ignoriše zvonjava u 1 ili 4 sata u noći, već i zbog sledeće informacije- stanari te zgrade jesu reagovali, pozvali su policiju, koja je izašla na teren i - uhapsila Tomislava Blaževića.
Od desetero stanara koji su čuli buku, svi su je čuli oko 1 ili oko 4 sata noću, a niko u periodu između toga. U tom periodu pokupila ga je policija koju je pozvao neko od stanara, pa su ga odvezli u policijsku stanicu zbog prekršaja remećenja javnog reda i mira. Da je stvarao probleme ili da je bio pod uticajem alkohola ili opijata, zadržali bi ga do jutra, da je bio povređen, zvali bi hitnu medicinsku službu, ali nisu tako postupili. Ipak, policajci su primetili da se ponaša čudno pa su nazvali njegovog oca da dođe po njega. Otac Marijan je to i učinio, pa je Tomislav pušten u njegovoj pratnji.
Otac otišao kući
Otac je otišao kući, a iz nekog razloga Tomislav nije otišao u Grabrik, Luščiću susednu gradsku četvrt, gde je povremeno boravio u njihovom stanu, već se nekako našao - u Luščiću 43. Bilo je tada već oko 4 sata.
Opet je počeo da zvoni i lupa po vratima sva četiri ulaza. Sat i po kasnije na pločniku tačno ispred ulaza, njegovo beživotno telo pronašli su stanari koji su išli na posao oko 5.30 sati. Metar od njega je bio ruksak, a kod sebe je imao mobilni i novčanik. Remen na farmerkama bio mu je spušten, a šlic otkopčan.
Od koga je pokušavao da se skloni tako mahnito pokušavajući da uđe u zgradu i nije li, na kraju krajeva, zaštitu mogao da potraži od policije, koja ga je privela? Jesu li mogući psihički problemi uticali na to da se vraća na Luščić 43? Ali, ako ih je i imao, od njih nije mogao da umre.
Policija ne isključuje baš nijednu mogućnost njegovog stradanja pa tako ni onu da se sam popeo po požarnim stepenicama pa skočio s nekog od devet spratova. Povrede na njegovom telu ipak ne upućuju na to.
Možda ga je neko brutalno pretukao pa bacio sa zgrade kako bi to prikrio? Moguće, s obzirom na to da nije imao hematome samo po rukama i krvave jagodice, nego i unutrašnje povrede. Osim toga, i Tomislavov otac je potvrdio da ima saznanja o tome kako istraga ide u smeru da mu je neko učinio nažao, a ne on sam sebi.
Bio je plašljiv
Šta je toliko uznemirilo mladića koji je po prirodi bio povučen i tih? Ljudi iz njegove okolin kažu do te mere da se izuzetno teško uklapao u društvo. Zbog toga je često bio i meta vršnjaka. Kao mali izgubio je majku u naletu voza, što ga je svakako dodatno traumatizovalo. U komšiluku kažu da je bio dobar dečko, čak malo i premiran. Osoba koja ga poznaje naglasila je da je bio vrlo plašljiv.
(Jutarnji)
