"Kada sam, posle trideset i četiri godine rada u hotelu, zbog privatizacije "na hrvatski način", jedini ja, jer se nisam "uklapao", dobio otkaz, zakleo sam se da dok budem živ moja noga neće kročiti preko njihovog praga. Nema Boga koji bi me naterao da se predomislim!" - odlučno će Andrija, koji je radni vek proveo na mestu direktora prodaje preduzeća "Vis"
Za dobrovoljnog davaoca krvi koji uskače kroz prozor mediji su saznali kada su naleteli na već zaboravljenu objavu lokalnog blogera Nikole Kežića.
"Kad sam prvi put posle otkaza došao da dam krv u hotel, gde se više akcije organizovalo na moju inicijativu od sedamdesetih godina, pokucao sam na prozor i rekao im: "Čujte, evo vam ruka pa mi ispumpajte" - priseća se Pečarić.Dodaje da su ga lagan korak i dobra amortizacija uskoro doveli i s one strane prozorskog okna.
"Rekli su mi da ne smeju tako, jer mora da se leži dok se daje krv pa mi je jedan predložio da uđem kroz prozor, kad sam se već zakleo da neću preko praga. Tako sad samo pokucam na prozor i uskačem", kaže ovaj "inadžija".
Dodaje da je od toga dana barem desetak puta na isti način davao krv i da se odaziva na svaku akciju dobrovoljnog davanja krvi u Visu i Komiži, ali i na kopnu kad god je u prilici.
I ovih dana, kada u Splitu čuva unuke, planira da "uhvatiti" još jednu akciju. Krv je, kaže, prvi put dao još kao američki student davne 1969. godine, i to za potrebe marinaca ranjenih u Vijetnamskom ratu, a u Visu je, kada se vratio i zaposlio u njemu danas omraženom hotelu, još 1975. godine s nekolicinom istomišljenika osnovao prvi Klub davalaca, od kada je šezdeset i pet puta sam dao krv.
(Slobodna Dalmacija)
