"Članstvo u evrozoni je jedna od obaveza koje smo preuzeli Ugovorom o pristupanju EU, no tim ugovorm nije utvrđen specifičan datum kada Hrvatska treba da preuzme evro kao valutu, to je ostavljeno volji države članice", rekla je potpredsednica Vlade i ministarka privrede, preduzetništva i trgovine Martina Dalić.
Navela je da postoje dve vrste kriterijuma za uvođenje evra: prvi je kriterijum nominalne konvergencije, a drugi realne konvergencije.
Prvi uključuje visinu fiskalnog deficita, kretanje i visinu javnoga duga, kao i kretanje cena i kamatnih stopa. Dalić je kazala da Hrvatska danas u najvećoj meri ispunjava sve kriterijiume nominalne konvergencije.
Kriterijum realne konvergencije odnosi se na dinamiku i brzinu približavanja nivoa dohotka u Hrvatskoj prosečnom nivou dohotka u EU, a Hrvatska je u tom pogledu, kako je rekla, otprilike na nivou na kom su se nalazile i druge države članice kada su pokretale ovaj proces.
Sastavni deo procesa je i pristupanje evropskom kursnom mehanizmu, u kojem država kandidat za ulazak u evrozonu mora da funkcioniše najmanje dve godine. To znači da će se utvrditi središnji paritet za koji će se vezati kurs kune, i tokom trajanja kursnog mehanizma kuna će u odnosu na evro moći da fluktuira unutar određenog intervala.
"Najveći "trošak" je gubitak monetarne politike i samostalnosti monetarne politike. Oko 80 posto štednih depozita stanovništva denominovano u evru", rekal je Delićeva.
Što se tiče kretanja cena u trenutku zamene kune evrom, u Strategiji je procenjeno da je moguće jednokratno povećanje prosečnog nivoa cena između 0,2 i 0,4 posto. Troškovi koji će nastati u samom trenutku pristupanja evrozoni biće jednim delom vezani za prenos dela rezervni Hrvatske barodne banke u kapital Evropske centralne banke u iznosu od 62,5 miliona evra. Hrvatska će morati da učestvuje i u Evropskom stabilizacionom mehanizmu, što je trošak od 425 miliona evra u prvih pet godina.
Kurir.rs/Tanjug
Foto Profimedia
NE PROPUSTITE
