icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

ŠPANSKA VLADA IZMEŠTA POSMRTNE OSTATKE USTAŠKIH VOĐA: Žele da vrate tela Pavelića i Luburića, ali se postavlja pitanje KOME
Foto: Printscreen

neželjeni pokojnici

ŠPANSKA VLADA IZMEŠTA POSMRTNE OSTATKE USTAŠKIH VOĐA: Žele da vrate tela Pavelića i Luburića, ali se postavlja pitanje KOME

Hrvatska

Novi napori u Španiji da izađe na kraj sa svojom bratoubilačkom prošlošću mogli bi da otvore stare rane u drugim delovima sveta.

Vlada novog španskog premijera Pedra Sančeza predlaže izmene Zakona o istorijskom sećanju iz 2007. godine za koje pristalice kažu da bi u potpunosti ispoštovale "pravo na istinu" žrtava fašističkog režima Franciska Franka, tokom i posle Građanskog rata u Španiji.

 

Predložene mjere uključuju sistematičniji pristup otvaranju masovnih grobnica, ali i ekshumaciju tela pokojnog dikatatora i njegovo uklanjanje iz mauzoleja u Dolini palih, u blizini španske prestonice. Ovaj predlog je, međutim, naišao na protivljenje u Španiji, naročito među Frankovim poklonicima.

 

Sančezova vlada i njene pristalice tvrde da mauzolej i ogromni krst visok 150 metara služe samo da bi glorifikovali fašistički režim, dok mnoge od Frankovih žrtava i dalje leže u neobeleženim grobnicama širom zemlje. Slična želja za odricanjem od fašističke zaostavštine stoji i iza predložene ekshumacije i moguće repatrijacije ostataka stranih fašista koji su potražili utočište u Frankovoj Španiji posle Drugog svetskog rata.

Na samom vrhu liste neželjenih pokojnika su i dvojica poznatih Hrvata – Ante Pavelić i Vjekoslav Maks Luburić, koji su pobegli 1945. i nastanili se u Španiji, gde su obojica sahranjeni.

 

Pavelić je bio osnivač ultranacionalističkog Ustaškog pokreta i lider Nezavisne Države Hrvatske (NDH), koja je uključivala delove sadašnje Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

 

Uveo je rasističke zakone koji su doveli do smrti desetina hiljada Srba, Jevreja i Roma, kao i antifašističkih Hrvata i drugih političkih protivnika.

 

Luburić je bio komandant ozloglašenog koncentracionog logora Jasenovac. Postavlja se, međutim, pitanje ukoliko bi njihovi posmrtni ostaci bili iskopani, gde bi ih poslali.

Njihove političke karijere i zločini se povezuju sa NDH i pojedini španski mediji su pominjali Hrvatsku kao zemlju porekla, ali su i Pavelić i Luburić zapravo rođeni na teritoriji koja dana pripada današnjoj BiH. Pavelić je rođen u selu Bradina, blizu Konjica oko 60 kilometara južno od Sarajeva, Luburić je iz sela Humac u južnoj Hercegovini.

 

Dragan Markovina, hrvatski istoričar rođen u Bosni i politički aktivista, rekao je da on ne podržava da ostaci Pavelića i Luburića budu sahranjeni u Bosni ili Hrvatskoj. On predviđa da bi njihovi grobovi postali mesta hodočašća njihovih nacionalističkih poklonika.

 

On, međutim, nije siguran da bi vraćanje ostataka Pavelića i Luburića pojačalo tenzije u regionu. "Mislim da tenzije ne mogu biti veće nego što su sada", rekao je Markovina.

 

"Već postoje ogromne podjele u hrvatskom društvu. To se najbolje videlo tokom nedavnog Svetskog prvenstva, kada su reprezentaciju koja je osvojila drugo mesto dočekale dve Hrvatske: nacionalistička i građanska", kaže on.

Situacija je jednako loša, ako ne i gora, u Bosni, smatra Markovina. "Nepoverenje je veće nego ikada ranije između sve tri nacionalističke elite i onih koji glasaju za njih, kao i između tih elita i pojedinih levičarskih antinacionalističkih snaga", rekao je on.

 

"Mislim da tenzije ne bi buknule više nego što je to sada slučaj, ali bi vraćanje ostataka škodilo obrazovanju budućih generacija", dodaje. Markovina podseća da je čak i u Madridu, Pavelićev grob povremeno služio kao simbolično mesto za potvrdu nacionalističkih težnji. "Bio je slučaj sadašnjeg predsednika Hrvatskog fudbalskog saveza, a tadašnjeg igrača Reala Madrida Davora Šukera koji je sa grupom ljudi pozirao ispred Pavelićevog groba", kaže on. 

 

Ta fotografija je nastala 1996, ali je objavljena 2010. godine. Markovina kaže da su isto učinili sadašnji hrvatski ministar zdravlja Milan Kujundžić i mnogi drugi.

 

Istoričar Hrvoje Klasić takođe ističe da se u mestu rođenja Benita Musolinija jednom godišnje okupljaju negovi poklonici, i da Hrvatskoj nije potrebno svetilište na kojem će se okupljati simpatizeri fašista i to u trenutku kada se "ustaški pozdravi mogu čuti na fudbalskim stadionima i ulicama".

Klasić tvrdi da nema razloga da ostaci Pavelića ili Luburića, obojice rođenih u Bosni, budu vraćeni u Hrvatsku, jer oni "nemaju nikakve veze" sa tom zemljom.

 

Međutim, čak i Pavelićeva ćerka se navodno protivila premeštanju ostataka njenog oca u Hrvatsku. Kako tvrdi Jakov Sedlar, hrvatski reditelj blizak političkoj desnici, to je zbog toga što Franjo Tuđman nije izgradio državu na osnovu Pavelićeve vizije.

 

Ona je to rekla Sedlaru u jednom intervjuu pre deset godina u Madridu. Pavelićeva ćerka je preminula 2015. i sahranjena je pored oca i majke na groblju San Isidro.

 

Hrvatski novinar Inoslav Bešker je rekao da se on kategorično protivi premeštanju ostataka. Kaže da moderna Hrvatska nije mesto za one poput Pavelića i Luburuća i da je na španskim i bosanskim liderima da nađu rešenje. Pavelić i Luburić su odavno mrtvi, kaže Bešker, ali je "poigravanje njihovim kostima u medijima uzbunilo duhove u Hrvatskoj i Bosni".

Dok Španija pokušava da ukloni podsetnike na svoju fašističku prošlost, uključujući i ostatke fašističkih lidera koji su pobegli kod Franka, trendovi na Balkanu idu u suprotnom pravcu. Širom Balkana, antifašistička prošlost regiona, uključujući i borbu koju su vodili Titovi partizani protiv nacista i njihovih domaćih saradnika, ustaša i četnika, revidira se i u mnogim slučajevima odbacuje, dok se lokalni fašisti rehabilituju.

 

Španija je za vreme Frankove diktature bila sigurno sklonište za naciste iz mnogih evropskih zemalja. Neki od najpoznatijih su belgijski nacista Leon de Grel, nacistički komandant koji je slavu stekao Musolinijevim oslobođenjem iz savezničkih ruku Oto Skorceni i visoki zvaničnik Nedićeve Srbije Vladimir Velmar Janković.

 

Posle rata, Pavelić je prvobitno pobegao u Argentinu, gde je 1957. godine preživeo atentat kada je u Buenos Ajresu pokušao da ga ubije srpski emigrant Blagoje Jovović. Posle toga preselio se u Španiju, gde se osjećao bezbednije. Umro je 1959. i sahranjen je na groblju San Isidro u Madridu.

 

Luburić je nakon bekstva iz Jugoslavije pobegao direktno u Španiju, i nastanio se u jednom mestu blizu Valensije gde mu je Frankov režim dao novi identitet (Visente Peres Garsija, ili don Visente). Ubijen je u svom domu 1969.

 

Kurir.rs/Vijesti.me/Radio Slobodna Evropa

Foto: Printscreen

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.