"Željku Komšiću nikad dosta vlasti. Silom zakona nije se mogao kandidovati za treći uzastopni mandat 2014. Međutim, čim su prošle četiri godine, evo njega opet, radikalnijeg i ekstremnijeg nego ikad”, navodi se u tekstu Mirjane Kasapović uz reči kako se radi o ”opasnom trijumfu političke štetočine” i da je ”bosanski unitarista postao grobar države tri naroda”.
U analizi se ističe kako je Komšić u tri navrata, 2006, 2010. i 2018, glasovima Bošnjaka bio izabran za hrvatskog predstavnika u Predsedništvu, ”što je samo po sebi skandalozna politička priča”.
”Tokom prethodna dva mandata nije učinio ništa korisno ni za narod koji je formalno predstavljao, do čega mu i nije bilo stalo, ni za državu kojom je suvladao, do čega mu je valjda ipak bilo stalo. Najvažniji njegovi doprinosi bili su antagonizovanje ionako napetih odnosa među Bošnjacima i Hrvatima i zaoštravanje političke krize u zemlji posle svakih izbora u kojima je pobedio”, piše.
Dalje se navodi da je vest loša zato što se ”Komšić ubraja u najveće političke štetočine postdejtonske Bosne i Hercegovine, i to u silno kompetitivnoj utakmici za mesto u toj grupi”, prenosi Jutarnji list..
”Željko Komšić otužna je politička figura. Skromnog političkog znanja i obrazovanja, čaršijske političke retorike i stila, ali zavidnog nivoa samodopadanja, političku je javnost zaokupljao i istresanjem vlastitih problema identiteta pred nju. Taj je politički Bosanac i deklarisani ateista na početku karijere dokazivao svoje hrvatsko poreklo krštenicom Katoličke crkve kao da su svi Hrvati katolici i kao da je nacija verska zajednica.
Kasnije je menjao priču, sklonio krštenicu pa je počeo agresivno da zastupa tezu da je on, kao i mnogi Bosanci, žrtva nametnute politike postdejtonske Bosne”, navodi se u analizi Globusa.
Između ostalog, u analizi se navodi kako je teško dokučiti sve negativne posledice Komšićevog izbora.
”On će produbiti udaljavanje većine Hrvata od Bosne i Hercegovine, oslabiti političku i kulturnu vezanost za nju i smanjiti lojalnost državnoj zajednici. Ojačaće hrvatski separatizam koji se u datim međunarodnim okolnostima ne može manifestovati de iure, ali može de facto u nekoj vrsti ciprizacije Federacije”, zaključuje se.
Kurir.rs/Jutarnji.hr (Mirjana Kasapović) Foto: Reuters
NE PROPUSTITE
