Izveštaj o reviziji holokausta, u kome se govori o načinu na koji se pojedine države Evropske unije bave nasleđem zločina iz Drugog svetskog rata, objavljen je u petak, a Hrvatska se pominje kao jedna od najproblematičnijih zemalja u Evropi kada je istorijski revizionizam u pitanju.
U izveštaju, koji je objavljen u okviru projekta "Sećanje na holokaust" i koji se temelji na radu istraživača sa univerziteta Jejl i Grinel, kaže se da je revizionizam holokausta najgori kada su u pitanju nove članice EU u srednjoj Evropi – Hrvatska, Mađarska, Litvanija, Poljska.
Sećanje na holokaust u Hrvatskoj je problematično - navodi se u izveštaju, pri čemu se ukazuje na kontinuiranu upotrebu ustaškog pozdrava, na nejasan stav hrvatske vlade i katoličke crkve prema nasleđu holokausta u ovoj zemlji, kontroverze oko logora Jasenovac i objavljivanje knjiga koje umanjuju broj žrtava u ovom logoru.
Hrvatskoj je u studiji posvećeno čitavo jedno poglavlje. Tako se na jednom mestu spominje i HRT koji je ugostio Jakova Sedlara, autora "revizionističkog dokumentarca o Jasenovcu". Spominje se i Crkva i političari, a u prilično negativnom kontekstu spominje se i hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović.
"Moja pozicija prema pozdravu 'Za dom spremni' je čista. To je stari hrvatski pozdrav, ali je kompromitovan od strane ustaša", citira studija Kolindu koja je, kako pišu, to rekla 4. rujna 2017. Odmah u sledećoj rečenici naglašavaju da su taj pozdrav izmislile ustaše 1930-ih godina.
"Mala je restitucija jevrejskoj zajednici. Ne postoje muzeji holokausta. Hrvatska pati od nedostatka konsenzusa o glavnom ratnom koncentracionom logoru u Jasenovcu. U protekle tri godine jevrejska, srpska i romska zajednica bojkotovale su zvaničnu komemoraciju u Jasenovcu", kaže se u izveštaju.
NE PROPUSTITE
U izveštaju se pozivaju "zemlje sa problematičnom prošlošću kao što su Hrvatska, Bugarska, Poljska i druge" da slede primer Rumunije i da osnuju nezavisne komisije, koje bi proučile njihovu istoriju holokausta.
Kurir.rs/Index.hr
Foto printscreen Index.hr
