"Izražavajući svoju najdublju zabrinutost zbog rastućeg trenda neoustaštva, posebno među mladima, ljubazno bih vas zamolio da kao specijalni izvestilac za ljudska prava nešto preduzmete i da se pozabavite pitanjem javne upotrebe pozdrava 'za dom spremni' i upotrebe ustaških oznaka, kao što je hrvatski grb sa prvim belim poljem, koji je dokazan ustaški simbol iz Drugog svetskog rata", poručio je Grajf.
On je u dopisu poslatom specijalnom izvestiocu generalnog sekretara UN Mišel Bašele u Ženevi podsetio da je u Nemačkoj takva upotreba nacističkih oznaka i pozdrava zabranjena zakonom.
"Dužnost istoričara nije samo da pišu knjige, nego i da aktivno daju svoj doprinos u definisanju i zaustavljanju svih oblika neofašizma i diskriminacije. Potrebno je dati podršku UN u borbi protiv glorifikacije nacizma i novog talasa antisemitizma koji su izuzetno opasni i moraju se sprečiti", napisao je Grajf.
Grajf je osnivač i direktor Međunarodne ekspertske grupe GH-7 za borbu protiv glorifikacije i prakse nacizma i neonacističkih aktivnosti, istraživač Instituta za Holokaust "Šem olam" i autor mnogih naučnih članaka i knjiga o Aušvicu i fabirkama smrti u Drugom svetskom ratu.
Grajf je zaključio da bi UN, kao najveća i najuticajnija međunarodna organizacija za mir, trebalo da se pozabavi opasnim pojavama u Hrvatskoj kako bi sprečila da slučaj neoustaša ohrabri druge neonacističke pokrete u svetu.
NE PROPUSTITE
Ukazao je i na to da se danas u Hrvatskoj, na fudbalskim stadionima, na koncertima, mladi pozdravljaju ustaškim pozdravom "za dom spremni", nose na majicama ustaške oznake i vrlo često izazivaju incidente poput onog na fudbalskoj utakmici između Hrvatske i Izraela, kada je ceo stadion salutirao ustaškim pozdravom.
Ustaški kriminalci danas su slavljeni u Hrvatskoj, istakao je Grajf i dodao da im se podižu spomenici i po njima imenuju ulice, a đake uče da su ustaše bile "hrvatski patrioti", prenosi Politika.
Grajf je dodao da sa svojim kolegama deli mišljenje da doprinosi naučnika u "pisanoj formi" jednostavno nisu dovoljni da zaustave revizionizam i rastuće neoustaštvo, koje se otvoreno simpatiše nekada čak i na institucionalnom nivou, i u tom kontekstu pomenuo bivšeg hrvatskog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića i nekadašnjeg šefa diplomatije te države Davora Iva Štira.
Kurir.rs/ Tanjug/ Politika
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
