Gradska uprava je pozvala sve javne ustanove i trgovačka društva u vlasništvu grada da ne održavaju programe javnog, kulturnog i zabavnog karaktera, a mediji su pozvani da prilagode svoje programe.
Autor Miljenko Jergović u svom autorskom tekstu pita da li je moguće da neko najradosniji hršćanski prazik "slavi" kao Dan žalosti i da li je, možda, kako kaže, u radnoj žurbi gradonačelnik Vrkić zaboravio da hrišćani 7. januara po Julijanskom, a 25. decembra po Gregorijanskom kalendaru, slave svoj najradosniji dan, koji, kako ističe, nije primereno ukidati uvođenjem Dana žalosti.
"Ako Ivica Vrkić i nije namerio na hršćanske vernike da šalje policiju i upućuje im tužbe povodom njihovog radovanja, izložio ih je poruzi i poniženju, diskriminisao ih je pred neverujućima, te onima koji nisu hršćani, uvredio ih na najgori mogući način, upravo onako kako su to - i to samo u pojedinim vremenima svoje vladavine - činili komunisti", piše Jergović.
Napominje da u istoriji komunističke Jugoslavije nije zabeleženo da su Božić ili Uskrs ikad proglašeni danima žalosti.
Autor konstatuje da se tu možda i ne radi o višku svetovnosti i istovremeno postavlja pitanje zašto su preskočili i nisu Danom žalosti proglasali, ponedeljak 6. januar.
"Samo zato što je to bio praznik Sveta tri kralja, koji je u nekim zemljama s hršćanskom većinom, premda nipošto u svim, neradni dan. Gradska uprava i Vrkić vernicima Katoličke crkve nikako nisu želeli da Sveta tri kralja zacrne Danom žalosti, premda Sveta tri kralja nisu neki naročito radostan blagdan", piše Jergović.
Autor kaže da bi lepo bilo poverovati da osiječke vlasti nisu ciljano i sasvim tendenciozno ukinule Božić u svome gradu, pretvarajući radosno slavlje preostale jedva vidljive pravoslavne manjine u ilegalnu manifestaciju i moralno ucenjujući tih nekoliko preostalih osečkih pravoslavaca s tri izgubljena mlada hrvatska života.
"Lepo bi bilo poverovati da ovaj događaj nije još jedan mučan i beskrajno tužan - kako tužan i može biti samo u ovakav radostan božićni dan - akt s ciljem etničkog čišćenja i pročišćavanja Hrvatske, sve do poslednjeg Drugog i Drukčijeg. Premda tako nešto u Osijeku, kao ni u ostatku zemlje, nema nekog naročitog smisla, budući da su Srbi i pravoslavci odlazeći svet, i uskoro će ih ostati koliko i velebitskih degenija po obroncima Pantovčaka", navodi Jergović.
Problem je, međutim, kaže, taj što u ljudima postoji nešto što ih, i protiv njihove volje, drži u potrebi za šarenilom, u potrebi za Drugim.
"I onda terajući Srbe - ili bilo koje Druge - isterujete Hrvate - ili bilo koje Prve. Tako nastaje pustoš, prazni se Osijek, ljudi odlaze u Irsku, instinktivno žudeći za šarenilom, a ne samo za boljim i bogatijim životom, višim standardom, većim platama. Nakon Dana žalosti priređenog na Božić iz Osijeka verovatno neće otići nijedan Srbin, nijedan pravoslavac, ali će otići, a da i ne znaju da baš zbog toga odlaze, barem pet hrvatskih, možda i katoličkih porodica", ukazuje Jergović.
Dodaje da Srbi neće otići, prosto zašto ih više nema, a ako su još tu, čekaju, kaže, prirodnu smrt. "Drugi će (Hrvati), međutim, otići, jer tu više nema uslova za život. Otići će i zato što u Osijeku na tako ružan, mučan i krvav način u jurećim automobilima ginu deca koja samo što su prestala biti deca. Ljudi beže od nesreće, beže tamo gde će im, nadaju se, svaki dan biti barem obećanje najradosnijeg dana u kalendaru. I nijedan neće biti Dan žalosti", piše autor.
NE PROPUSTITE
Napominje da mladić, koji je bio za upravljačem automobila koji je učestvovao u udesu, nikad nije položio vozački ispit.
A pre nego što će na kraju večeri svi zajedno sesti u autou, u jednom su se, kako kaže, narodnjačkom klubu veselili takmičenjem u ispijanju alkohola.
(Kurir.rs/Tanjug, Foto: Damir Dervišagić/EPA/Miloš Miškov)
NE PROPUSTITE
