"Naučnici širom sveta poručuju svojim vladama da moramo biti pažljivi, pažljivo nadgledati podatke, vršiti više ispitivanja, pravodobno delovati i dobro komunicirati sa javnošću", rekao je Đikić za HRT.
"Problem je u komunikaciji, jer smo se pre samo nedelju dana slušali: ostati kod kuće, krajnje mere predostrožnosti, vrlo važna opasnost, a danas se u većini zemalja sveta vidi suprotna poruka - da se ekonomija mora vratiti u život, vitalne funkcije društva treba da se vrate u normalno funkcionisanje", kaže Đikić i upozorava da je potrebno javnosti predstaviti tačne informacije, postojanje opasnosti i motivisati ljude da se promene kada započne opuštanje mera.
On ne misli da je ublažavanje mera bilo plod pritiscima, već nizom lobističkih interesa, neradom političara i nerazumevanjem naučnih podataka. "Ljudi misle da možemo kontrolisati ritam virusa. Ponoviću fenomenalne reči američkog virologa, jednog od svetskih autoriteta, Antonija Faučija, koji je političarima na početku krize u Americi rekao: 'Mi ne diktiramo tempo, virus diktira tempo'.
Javnost to takođe mora da razume. U ovim kriznim vremenima, kada još uvek imamo puno zaraženih ljudi i kada znamo da je broj mnogo veći, trebalo bi da budemo mnogo oprezniji i da u tom oprezu kvalitetnije komuniciramo sa javnošću, rekao je Đikić.
Đikić je rekao da će svi virolozi reći da je najveća opasnost nepripremljenost sveta za još jedan talas, koji može biti znatno opasniji i mnogo razorniji.
"Ne samo da je ovaj virus takav, u prošlosti je bilo i drugih, na primer, španski grip je imao veće posledice nekoliko godina kasnije nego u prvom talasu. Zato je važno biti oprezan, važno je testirati što je više moguće kako bi se suprotstavili mogućoj pojavi drugog talasa virusa. Jer ako se to dogodi u septembru ili oktobru, posledice za svet biće mnogo gore nego što su sada “, upozorava Đikić.
Ono što se trenutno nalazimo u dobroj situaciji vidi jer smo, motivirajući građane, uspeli da izolujemo virus. Međutim, on veruje da se ponašanje građana mora nastaviti menjati tokom narednih pola godine, dok ne dobijemo vakcinu.
Đikić traži oprezniju komunikaciju, da ne tvrdi da su mere zdravstvene izolacije dale rezultate, jer, kako kaže, nisu. "Još uvek imamo veliki broj zaraženih u Hrvatskoj i njihov je broj mnogo veći ako uzmemo u obzir serološka ispitivanja koja još nismo uradili."
Naveo je primer Holandije u kojoj su serološka ispitivanja pokazala da je zaraženo 3% građana. Dakle, od 17 miliona ljudi, to bi bilo 510.000, a zvanična cifra je 30.000. Ako smo tih 15-20 puta ekstrapolirali u Hrvatsku, ispada da je u Hrvatskoj bilo 120.000 zaraženih.
"Verujem da su u RH niže brojke jer smo uspešno 'lovili virus', ali što je virus duže među nama, taj se broj sigurno povećava. U Švedskoj i Kaliforniji virus iznosi 4-8% i moramo biti oprezni. "
Kurir.rs/Net.hr Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
