Opet vi došli nama u goste. Evo ga, sve je isto kao kad ste došli prvi put. Nešto se ruši, ali gradnje nema. Neće je ni biti, ljudi su izgubili nadu i napuštaju grad, govori novinarima ogorčeni Petrinjac koga su sreli i prilikom prethodne posete.
Nesrećni čovek je sedeo u parku i gledao gradsku pustoš.
"Ovog nije bilo ni nakon rata, a verujte mi bilo je gadno. Ali tad je bilo mladih, koji su vratili život u grad. Sad ni toga nema, mladi su pobegli u Zagreb ili na more, neki i u inostranstvo. Ostali smo mi penzioneri, a mi ne možemo vratiti život", tužno kaže.
Na nekadašnjoj žili kucavici Petrinje pijaci radi samo jedan
"Joj, ne opet novinari. Samo ste vi ostali koji nas obilaze, nemojte me fotografisati, neću više. Dosta mi je priče, mesecima već pričamo, a ništa se ne radi", govori prodavačica odmahujući rukom.
"Deco moja, ovdje više nema života. Inače, utorkom je pravo pazarište ovdje, a kako sam ja iz Petrinje dolazim svaki dan. Ali sve je to slabo, nema posla, nema mladih. A kako će i biti, pa vidite i sami kakvo je stanje u gradu. Dolazim ovde kako ne bi skroz skrenula s uma, ali ipak od nečega moramo da živimo, ali slabo ima hleba. Još traje ova kampanja za izbore pa nam bude još veća muka. Svi sve obećavaju, a obnovljeno nije ništa. Ovdje neće biti života narednih 50 godina", kaže ogorčena prodavačica.
U centru grada poneki bager koji gazi po onome što je ostalo od Petrinje i neki napušten pas.
"Živeo sam u Njemačkoj pa sam odlučio da se vratim u ovaj kraj. Pokrenuo sam zdravstveni biznis i imamo puno kontakata s ljudima na terenu, pogotovo po obližnjim selima. Sad pružamo zdravstvenu negu po kontejnerima. Ljudi su očajni i govore da su zaboravljeni. Jako ružan osećaj. Uopšte nismo zadovoljni sa tempom kojim se krenulo u obnovu. Za sad smo samo na rušenju, a o obnovi možemo da sanjamo. Ali ja sam optimista, verujem da će se život vratiti u Petrinju, nema drugo", kaže usamljeni građanin u centru Petrinje.
Kontejnersko naselje je trenutno žila kucavica ovog grada, kažu mještani. U toku je gradnja kontejnera i prostora za preduzetnike koji su stradali u potresu.
"Ovde bi trebalo da budu apoteka, pošta, neke trgovine. Sve ono što smo imali u gradu, sad bi trebalo biti ovde. To neće biti loše, ali se ne može doveka živeti u kontejneru, ali nećemo se žaliti. Imamo sve potrebno, ali opet, dom je dom", kaže Miljenko Mlinarić, koji je u kontejneru među novijim stanarima, u njemu živi mesec dana.
Dok se s jedne strane gradi privredna zona, tik do njih postavljen je šator u kojem stanari kontejnerskog naselja strpljivo čekaju svoj red za cepljenje. A s druge strane čuje se dečji smeh sa novoizgrađenog igrališta s 5-6 dece.
"Navikli smo se već na život ovde. Postali smo komšiluk. Idemo u goste jedni drugima, družimo se. Zajedno u veselju, ali i tuzi. Ova deca ovdje nas drže u pozitivi . Ali nadamo se da ćemo se vratiti u normalan život", kaže stanarka naselja.
Kurir.rs/24 sata.hr
NE PROPUSTITE
