Podsetimo, u poslednjih dvadesetak godina više od 40 zaposlenika Hrvatske narodne banke trgovalo je vrijednosnim papirima banaka čiji je nadzor u nadležnosti HNB-a. Zabilježeno je više od 400 transakcija vrijednih više od deset miliona kuna.
Prema Indeksu, Centralno klirinško depozitarno društvo (CDCC), među onima koji su trgovali poslednjih dvadeset godina, su sadašnji guverner Boris Vujčić, sadašnja zamenica guvernera Sandra Švaljek, bivši viceguverneri, sadašnji i bivši direktori u HNB-u. i ostali zaposleni u sistemu HNB.
Reč je o radnjama koje upućuju na krivično delo trgovina insajderima. A Evropska centralna banka, krovna institucija svih centralnih banaka, to strogo zabranjuje.
"Nije protiv zakona da bilo koji zaposleni poseduje korporativne obveznice banaka, pa ni guverner, član Saveta ili izvršni direktor. Međutim, ovo pravilo je promenjeno iu skladu sa novom Odlukom o posebnim ograničenjima za upućivane osobe i ostali zaposlenici HNB-a "Od 1. marta 2022. neće biti dozvoljeno trgovati korporativnim obveznicama banaka osnovanih u Evropskoj uniji ili u njoj podružnice", poručili su danas iz HNB-a.
Ali podsetićemo vas na Krivični zakonik. Zloupotreba insajderskih informacija je u njemu definisana na sledeći način:
Indeks se obratio advokatu Zoranu Životiću i pitali da li se, uprkos tvrdnjama HNB-a, ova radnja može smatrati mogućim krivičnim delom.
„Nastavljajući na Vaše pitanje da li se opisano ponašanje radnika HNB-a (ako je njihov članak naveden u Vašem članku) može smatrati krivičnim djelom iz člana 259. KZ-a (KZ/11), odgovaram da se isto može smatrati krivično delo u delu ako je delo izvršeno posle 1. januara 2013. godine“, rekao je Životićev advokat.
On je dodao da je Krivičnim zakonikom, koji je stupio na snagu 1. januara 2013. godine, uvedeno ovo krivično delo, koje kao takvo nije postojalo do ove izmene Zakona.
„Smatram da bi se, uprkos činjenici da ovo krivično djelo nije postojalo u katalogu krivičnih dela prije 1. januara 2013. godine, postupanje djelatnika HNB-a moglo kvalifikovati kao krivično delo iz člana 337. Krivičnog zakona, opet pod izgovorom. da je njihov tretman zaista bio takav“, dodao je on.
On je podsetio na član 337 pod nazivom "Zloupotreba službenog položaja i ovlašćenja".
Naime, ovo krivično delo čini odgovorno lice koje svojim položajem ili ovlašćenjem sebi ili drugom pravnom ili fizičkom licu pribavi neimovinsku ili imovinsku korist.
Krivično delo iz čl. 259. KZ / 11 mogao je počiniti zaposlenik HNB-a da se opisano ponašanje nastavilo i nakon stupanja na snagu Kaznenog zakona kojim je ovo krivično djelo uvršteno u katalog krivičnih dela.
Obratili smo se i advokatu Viktoriji Knežević.
"Smatram da DORH treba da se pozabavi ovim slučajem, iako sam veoma skeptična u pogledu ishoda. Što se njihove odbrane tiče, svako ima pravo da se brani kako hoće. Međutim, i institucije imaju pravo da istražuje ove navode.pravo da procenimo da li želimo da živimo u zemlji u kojoj su takve stvari moguće“, kaže Knežević.
"Da bi bili optuženi po samom Krivičnom zakoniku, nije dovoljno znati da su kupili akcije, već je potrebno dokazati da su ih kupili upravo zato što su imali povlaštene informacije. Dakle, prvo treba da vidimo koje i kakve dionica koje su kupili." kada su ih kupili i da li je HNB u tom trenutku imala insajderske informacije. Na primer, kupovina značajnog iznosa akcija pre važne akvizicije te banke", rekla je ona.
„To bi bilo jako teško dokazati. Trebalo bi da vidimo da sam, na primer, ja kupio akcije u OTP banci pre nego što je ta banka kupila Splitsku banku, a nakon što je OTP pokrenuo prve radnje pred nadzornim organima za odobrenje spajanja, tj. kupovinu druge banke“, rekao je Knežević.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
