Smatralo se da je svo hrvatsko „sentimentalno“ zlato prodato na vrhuncu ekonomske krize 2012. godine, kada je, posebno u Austriji i Italiji, izvezeno oko 6,4 tone za 179,7 miliona evra ili 1,37 milijardi kuna (od 2011. do 2014.). .za čak 3,4 milijarde kuna!), ali da se ovom "valutom" u crnim danima opet odlično trguje, govore nezvanični podaci DZS-a da smo samo u prva tri meseca ove godine izvezli 646 kilograma nenovčani „otpad“ i lom – zlato, poluge, žica, ploče, limovi, zlato u prahu i platinasto… u iznosu od 33,1 milion eura ili 251,6 miliona kuna.
To je tek nešto manje nego u celoj predpandemijskoj 2019. godini, kada je izvezeno skoro tona zlata za 40 miliona evra, a nakon straha i neizvesnosti oko korona krize, na otkupnim stanicama je završilo 1,43 tone vredne 68 miliona evra. zlatarskih kuća., više nego duplo prošle godine - 3,42 tone za 85,7 miliona evra ili 651 milion kuna.
Hoće li se novac od čarapa i madraca, oko 25 milijardi kuna neto ušteđevine koja nije povjerena bankama, pretopiti u staro zlato hrvatskih građana znat će se do kraja ove godine, kada ugleda svjetlo dana. Ali dok se siromašnima teško opraštaju od zlatnih krstova, tanjira i drugih privesaka, prstenja, ogrlica, pa čak i porodičnih zlatnika s obzirom na rastuće troškove života i rastuću zaduženost – što su imućniji, možda i mudriji – pored nekretnina, više ulažu u investiciono zlato.
Otkupna cena grama lomljenog zlata kreće se od sto kuna do skoro 500 kuna kada je riječ o pločicama za investiciono zlato koje imaju udio zlata od 99,99 posto.
Davor Žic, izvršni direktor marketinga Auro Domus grupe, jedne od najvećih hrvatskih kuća specijalizovanih za trgovinu zlatom, kaže da je pandemija značajno uticala na sve veći interes građana za kupovinu zlata, u meri u kojoj je količina zlata kupljenog u druga polovina izolacije 2020.) u poređenju sa istim periodom 2019. skoro se udvostručila.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
