Predsednik i glavni tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma za kaznene sudove Karmel Agijus i Serž Bramerc podneli su pred Savetom bezbednosti UN svoje polugodišnje izveštaje.
Za sudiju Agijusa to je poslednji izveštaj, budući da mu krajem juna ističe mandat i napušta dužnost čelnika Mehanizma, prenosi HRT.
"U BiH, Srbiji i Hrvatskoj još uvek je više od 3.000 osumnjičenih za ratne zločine koji treba da budu procesuirani, a podrška tužilaštva nacionalnim tužilaštvima od izuzetne je važnosti za ispunjavanje tog zadatka", rekao je Bramerc.
Kako prenosi Index.hr, na području bivše Jugoslavije on kao najveći problem vidi regionalnu pravosudnu saradnju.
Bramerc je rekao da se poboljšala saradnja između BiH i Srbije, čiji tužioci razmenjuju dokaze i dokumenta.
Bramerc je kritikovao Hrvatsku zbog nesaradnje s drugim državama, rekavši da hrvatska vlada političkim odlukama blokira pravosudne procese a da tužilaštvo BiH čeka na odgovore Hrvatske u više od 80 slučajeva.
Stalni hrvatski ambasador pri UN Ivan Šimonović odbacio je kritike Bramerca o po pitanju bilateralne saradnje Hrvatske s drugim državama.
Šimonović je rekao da smislena saradnja nije jednostavan proces i da Hrvatska očekuje da se i druge države angažuju i doprinesu poboljšanju saradnje.
"Hrvatska već godinama čeka odgovor Srbije na naš poziv da dovršimo nacrt bilateralnog sporazuma o procesuiranju ratnih zločina, što bi bio iskorak u pravosudnoj saradnji dve države. Umesto toga, Srbija pokreće ispolitizovane kaznene postupke protiv hrvatskih državljana koji su u suprotnosti sa međunarodnim standardima univerzalne jurisdikcije", rekao je hrvatski diplomata a preneo HRT.
Za saradnju sa BiH poručio je da bi obe strane morale da efikasnije porade na sprovođenju bilateralnog sporazuma o saradnji u pitanjima ratnih zločina.
Izrazio je i razočaranje zbog nedeljenja informacija o nestalim osobama, podsetivši da je utvrđivanje sudbine 1839 nestalih hrvatskih državljana dugogodišnji prioritet vlasti u Hrvatskoj.
Hrvatska snažno podržava rad Mehanizma, podstiče ga da u preostalom kratkom vremenu poveća napore i pomogne u rešavanju barem dela od ukupno oko 10.000 nerešenih slučajeva nestalih osoba na području bivše Jugoslavije, rekao je on.
Samo 19 rešenih slučajeva u poslednjih šest meseci nije dovoljno, ovim tempom za završetak svih procesa trebalo bi 250 godina, zaključio je Šimonović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
