"Sve te vremenske pojave koje nam donose materijalnu štetu, a ponekad, nažalost, i ljudske žrtve, veoma su važne da bismo mogli prepoznati njihove uzroke i da bismo ih mogli prognozirati. Tako je pomenuta poplava u Zagrebu 2020. godine procesuirana od hidrološki, klimatološki, sinoptički i svi ti rezultati objavljeni su kasnije u međunarodnom časopisu Natural Hazards”, rekao je Srnec za televiziju N1.
Poslednjih sedam godina bile su najtoplije od početka merenja Ako se ovi vremenski uslovi dovode u vezu sa klimatskim promenama, kaže on, onda je potrebno analizirati ne samo pojavu u kontekstu vremena kada je nastala i njen uzrok, već i druge serije kako bi se videlo da li su te pojave posledica klimatskih promena. U Izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama postoji preporuka da se porast temperature zadrži na maksimalno 1,5 stepeni Celzijusa. Srnec kaže da je diskutabilno da li se povećanje temperature može zadržati na toj granici jer je 2021. godina bila u prosjeku 1,1 stepen toplija od predindustrijskog perioda. Ističe nešto još važnije...
"Nedavno je Svetska meteorološka organizacija objavila da je poslednjih sedam najtoplijih godina tačno poslednjih sedam godina od kada postoje merenja. Vidimo da nam temperature rastu i da su koncentrisane u ovom našem poslednjem periodu. Saopštila je i Svetska meteorološka organizacija da postoji 50 odsto verovatnoće da će u narednih pet godina ova granica biti prekoračena bar jednom.Naravno, svih tih pet godina neće biti uzastopno toplije za isti iznos, ali će oduzeti najtopliju 2016. lista. Teško je očekivati da ćemo uspeti da zaustavimo porast temperature“, napomenula je ona.
Srnec kaže da zagrevanje, odnosno projekcije klimatskih modela, u velikoj meri zavise od emisije i koncentracije gasova staklene bašte.
"Oni nam rastu, a upravo od brojki emisija staklene bašte zavisi koji ćemo scenario klimatskih promena imati u budućnosti. Postoje, laički rečeno, takozvani optimistički, pa neki srednjeg nivoa. i pesimistički scenariji.Razlikuju se u brojkama.Kako će se ove emisije razvijati u budućnosti ,od njih zavisi koliko ćemo zabeležiti porast temperature vazduha.Poznato je da svi ovi scenariji pokazuju porast temperature vazduha svuda na kugli zemaljskoj , ali ne u istom iznosu. Ovi pesimistični daju zaista veliki porast i nadam se da se neće ostvariti“, rekla je Srnec za N1.
Ona je govorila i o tome šta sve češće može da se desi ako ta temperatura pređe 2 stepena Celzijusa.
"Može se reći da će biti sve češćih i intenzivnijih ekstremnih događaja. Isto tako, globalno zagrevanje podiže nivo mora, pa će ostrvske zemlje u Pacifiku biti veoma ugrožene. Ugrožena je i naša obala, i biće izjednačena. S jedne strane, na sreću imamo, naš Jadran je zatvoreni sliv unutar Sredozemnog mora i ovde ovaj trend porasta nivoa mora nije toliko izražen kao u nekim većim morima“, kaže on.
Međutim, klimatolog Srnec upozorava šta možemo očekivati.
"Naše primorje će u budućnosti biti ugroženo i brojnim snažnim ciklonima, dubokim ciklonima koje prati jugo. Dakle, porastom talasa i plimskim talasima koji će ugroziti našu obalu. Veliki je broj rizika koji nas čekaju ako prelazimo tu granicu. Možda laički rečeno – čeka nas više energije u atmosferi i veći haos“, rekla je Srnec.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
