Kad je u Buenos Ajresu uhapšen "El Kroata", Ivo Esteban Rojnica, kralj argentinskog podzemlja i donedavni vođa Nimbus grupe koja je imala ilegalne menjačnice širom zemlje, malo ko je tog mešetara povezao sa njegovim zloglasnim dedom, ustaškim zločincem Ivom Rojnicom.
Vreme čini svoje pa je priča o "mladom Rojnici" koji je u Argentini prao novac i proširio delatnost na Ameriku i Španiju, gde je kupio vredne vile, podsetila na onu pravu i mučnu kako je uopšte porodica Rojnica došla u Argentinu.
A Ivo Rojnica bio je ustaški "stožernik" koji je u smrt u Dubrovniku odveo brojne Srbe i Jevreje i jedan je od onih koji su izbegli kaznu i zahvaljujući vezama pobegao u Argentinu. Tamo je postao jedan od najbogatijih Hrvata u iseljeništvu koga je Franjo Tuđman odlikovao uz sve dodatne počasti.
Dubrovčani, pre svega porodice žrtava, pamte Rojnicu iz vremena masovnih progona kada je Srbima i Jevrejima bilo zabranjeno kretanje gradom, a većina završila u zatvorima na Lovrijencu.
Zapovednik Rojnica marljivo je ispunjavao zahteve ustaške vlasti u Zagrebu pa je dobio i "laskavi" kompliment od Ante Pavelića kao gubernator Dubrovnika i vrbovao ustaše uz zakletvu koju su polagali uz poglavnikovu sliku odnosno krst i dve sveće. "Križarsko bratstvo", verska organizacija, dalo je punu podršku ustaškom pokretu, a politika klanja i predaje teritorija Musolinijevim fašistima bila je cilj ustaškog fanatika Ive Rojnice.
Sam Rojnica, inače trgovac, napisao je naredbu kojom se uglednim Srbima i Jevrejima u Dubrovniku zabranjuje da vode radnje koje su spaljene i uništene, a njihovi vlasnici i članovi porodica ubijeni. Srbi nisu smeli da poseduju ni bicikl, pisaću mašinu i foto-aparat, a sam Rojnica opljačkao je jedan dubrovački stan. U smrt je odveo i ljude sa kojima je pre bio u prijateljskim odnosima, a učestvovao je u mučenju civila i svojih sugrađana.
Dolaskom italijanskih fašista Rojnica napušta jug Hrvatske i seli se u Zagreb. Tamo je dočekao kraj rata i pokušao bekstvo preko Austrije u Trst gde u zatvoru glumi ludaka i tako uspešno organizuje bekstvo za Južnu Ameriku gde je odmah otvorio pletionicu.
Nije Rojnica jedini zločinac koji je izbegao pravdu i novi život našao u Argentini.
Čak 20.000 Hrvata doselilo se posle Drugog svetskog rata, a među njima su bili i najveći krvnici: Eugen Dido Kvaternik, Jure Francetić, Mladen Lorković...
Utočište u Argentini su pronašli i nacistički zločinci Adolf Ajhman i Jozef Mengele. Ante Pavelić takođe je pobegao u Argentinu gde je počeo da gaji kokoške. Stigao je sa falsfikovanim pasošem i u društvu sveštenika.
Posleratna Argentina Huana Perona bila je omiljena destinacija za zločince gde su našli idealno sklonište. Čuvari konclogora, zapovednici zloglasnih koljačkih ustaških jedinica, SS generali... Svi su se našli u Buenos Ajresu i postali "dobre komšije". Pavelić ipak nije dočekao miran kraj života jer je u aprilu 1957. izveden atentat na njega nakon čega je pobegao u Španiju i umro u Madridu.
Dug je i spisak ustaških zločinaca koji su se našli u Argentini poput Vjekoslava Vrančića, Dinka Šakića i Danijela Crljena, a koji su kasnije, devedesetih godina u Hrvatskoj, slavljeni kao "domoljubi".
Ni Ivu Rojnicu niko nije pitao šta je radio za vreme rata, a u Argentini se obogatio i počeo da objavljuje tekstove u kojima glorifikuje ustaški pokret i demantuje zločine koje je i svojom rukom počinio. Osnovao je časopis "Studie kroatike", pisao u emigrantskoj štampi, a dolaskom Tuđmana na vlast počinje i njegov pokušaj rehabilitacije.
Za svoje "zasluge" Rojnica je od hrvatskog predsednika dobio odlikovanje -Orden kneza Borne uz obrazloženje "za osobite zasluge stečene promicanjem međunarodnog položaja i ugleda Hrvatske". Ustaški simpatizeri i ratni zločinci na velika su se vrata vratili na mesto zločina, slavljeni, pa su mnogi od njih dobili i ulicu u Dubrovniku.
Kaznu Ivo Rojnica nije dočekao, sve se vuklo uprkos protestima jevrejskih organizacija, a zločinac je umro 2007. godine u Argentini. Sahranjen je na groblju El žarden de la Paz. Gorljivi ustaša nikada nije stao pred sud, uprkos mnogobrojnim dokazima da je lično naređivao deportacije ljudi u logor gde su ubijeni. Neke je i sam mučio, oduzimao im vredne stvari, opljačkao njihovu imovinu.
Njegova porodica nastavila je život na visokoj nozi u Argentini sve dok "El Kroata" nije završio iza rešetaka.
POMOGAO DA HDZ DOĐE NA VLAST
Iz Argentine u Hrvatsku je 1998. godine stigao zvanični zahtev da se preispita ratna prošlost Ive Rojnice. Tuđmana više nije bilo, ali je i dalje spis stajao u fioci javnog tužioca bez obzira na to što je Centar "Simon Vizental" tražio da se provede istraga.
"Feral", novine koje je Tuđman mrzeo, opisao je i dokumentovao sve što je Rojnica radio po Dubrovniku, a skrivalo se da je izdašno novcem pomagao da HDZ dođe na vlast. Tako je nagrađen i kao diplomatski predstavnik Hrvatske u Argentini, a u novinama je izjavljivao da bi "opet sve učinio kao i 1941".
Govorio je da bi možda i pomilovao neke Jevreje, ali Srbe nikako. Nazivao ih je "istočnjačkim smradom", a 2000. godine se zauzimao da se svi Srbi iz Hrvatske isele.
(Kurir.rs/Novosti)
NE PROPUSTITE
