PRIMORAC ILI MILANOVIĆ? Prvi rezultati izbora u Hrvatskoj biće objavljeni ranije! Uvedena i još jedna novina tokom drugog izbornog kruga
Građani Hrvatske će sutra, u drugom izbornom krugu, odlučiti da li će aktuelni predsednik Zoran Milanović, kojeg podržava SDP, izboriti drugi mandat ili će poverenje dati Draganu Primorcu, kandidatu HDZ-a.
Pravo da biraju predsednika Republike, u Hrvatskoj i inostranstvu, ima 3.769.598 birača, za koje će biti otvoreno 6755 biračkih mesta, od čega 105 u 38 stranih država, od susednih do Australije, Argentine, Kanade.
Zbog vremenske razlike, upravo će se u Australiji otvoriti prva biračka mesta, već u subotu uveče.
Prva se, u 21 sat po lokalnom vremenu otvaraju biračka mesta u Kanberi, Sidneju i Melburnu, a prva se i zatvaraju, u nedelju, u 9 sati ujutru.
Državno izborno povjerenstvo (DIP), ili hrvatska izborna komisija, poziva birače da izađu na birališta.
- U ime DIP-a i svoje lično ime, pozivam birače da izađu na birališta, da iskoriste svoje Ustavom zajamčeno pravo glasa. To je nešto što bi svaki građanin trebao da učini na dan izbora - poručila je potpredsednica DIP-a Vesna Fabijančić Križanić.
Izborna tišina u Hrvatskoj traje sutra do 19 sati
Biračka mesta otvaraju se sutra u 7 sati, zatvaraju u 19 sati, do tada traje i dvodnevna izborna tišina tokom koje je zabranjena svaka izborna kampanja, objavljivanje procena rezultata, kao i prethodnih, nezvaničnih rezultata izbora.
Svaki birač na biračkom će mestu dobiti glasački listić s imenima dvojice kandidata, na listiću je prvi Milanović koji je u prvom krugu osvojio više glasova, drugi Primorac, koji ih je osvojio manje.
Potpredsednica DIP-a naglašava i jednu novinu tokom drugog izbornog kruga. Naime, svi birači koji su u prvom krugu podigli tzv. plavu potvrdu za glasanje, njih gotovo 1600, ne treba u nedelju ponovo da idu po nju, sada su na biračkom spisku.
Reč je o biračima koji u nedelju, 29. decembra nisu bili na biračkom spisku jer nisu imali važeći lični poziv, pa su morali da idu u kancelariju uprave u županijama i Grad Zagreb kako bi podigli tzv. plavu potvrdu i ostvarili pravo glasa.
Međutim, Fabijančić Križanić naglašava kako će po takvu potvrdu u nedelju morati da idu birači koji će doći na biračko mesto, a nemaju važeći lični poziv za glasanje, pa nisu na biračkom spisku.
Oni će morati da idu u kancelariju uprave u županiji, odnosno Grad Zagreb po potvrdu, navela je.
Ne bi trebalo da bude problema s dostavom listića
Danas je dan i kada izborni materijal treba da bude dostavljen na sva biračka mesta kako bi ona sutra ujutro spremna dočekala birače.
- Uprkos snegu, koji je juče padao širom Hrvatske, problema s dostavom tog materijala ne bi trebalo da bude - kaže Fabijančić Križanić.
- Još pre nekoliko dana izborni materijal je u gradskim izbornim komisijama širom Hrvatske, na vreme je otišao i prema inostranstvu - navela je.
Za koga su se birači odlučili, odnosno koga su izabrali za predsednika Republike, moglo bi se znati već u nedelju oko 21 sat.
- Već oko 21 sat biće sasvim izvesno ko je pobednik - kaže potpredsednica DIP-a.
Ona najavljuje kako će DIP prve izborne rezultate objaviti pola sata ranije nego što je to bilo u prvom krugu izbora, dakle u 19:30 časova, a osvežavaće ih na svakih deset minuta. Prvi rezultati obuhvatiće mali broj biračkih mesta, oko deset odsto njih.
Procena: Drugi krug izbora u Hrvatskoj koštaće oko 5,6 miliona evra
Rad izbornih tela u Hrvatskoj i inostranstvu sutra će pratiti 14.620 posmatrača, što je 1220 više nego u prvom krugu, a angažovali su ih HDZ, SDP, Gong i Romsko nacionalno veće.
U sprovođenju izbora biće angažovano oko 44.000 građana. Prema proračunima, koji nisu skroz precizni, drugi krug predsedničkih izbora mogao bi da košta oko 5,6 miliona evra.
Od 1992. godine, kada su održani prvi neposredni predsednički izbori u Hrvatskoj, za predsednika Hrvatske kandidovali su se Franjo Tuđman (izabran: 1992. i 1997. godine), Stipe Mesić (izabran: 2000. i 2005.), Ivo Josipović (izabran: 2009.), Kolinda Grabar Kitarović (izabrana: 2014.) i Zoran Milanović (izabran: 2019.)
Franjo Tuđman je zapravo tri puta biran za predsednika Hrvatske: prvi put za predsednika Predsedništva tadašnje SR Hrvatske u Saboru nakon pobede Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) na prvim višestranačkim izborima 1990. godine, a onda još dvaput na neposrednim predsedničkim izborima, 1992. i 1997. Oba puta je pobedio u prvom krugu.
