OD USTAŠKOG TERORA DO PARTIZANA: Priča čoveka koji je zaplakao čim je stigao u Partizan! Zbog afere zamalo napustio Jugoslaviju!

Stjepan Bobek ostao je upamćen kao jedan od najvećih fudbalera u istoriji Jugoslavije i najbolji strelac Partizana svih vremena. Iza impresivne karijere, tokom koje je postigao stotine golova i osvojio brojne trofeje, kriju se i dramatične životne priče - od skrivanja pred mobilizacijom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, preko suza zbog odlaska iz Zagreba, do javnog suđenja koje ga je gotovo nateralo da zauvek napusti zemlju.

Od zagrebačkog dečaka do legende Partizana

Rođen 3. decembra 1923. godine u Zagrebu, Bobek je prve fudbalske korake napravio u HŠK Derbi. Pošto klub nije imao omladinsku ekipu, kao dvanaestogodišnjak bio je registrovan kao dve godine stariji kako bi mogao da nastupa za prvi tim.

Njegov talenat brzo je došao do izražaja. Put ga je vodio kroz ŠK Zagreb, HŠK Ličanin i zagrebački Građanski, da bi u jesen 1945. postao jedan od osnivača novog Partizana. Zajedno sa Vladimirom Glazerom, Zlatkom Čajkovskim, Franjom Brozovićem i Prvoslavom Matekalom bio je deo ekipe koja je važila za jednu od najjačih u Evropi tog vremena.

Za reprezentaciju Jugoslavije debitovao je 9. maja 1946. protiv Čehoslovačke, a tokom 63 nastupa postigao je čak 38 golova – rekord koji nikada nije oboren. Sa reprezentacijom je osvojio dve olimpijske srebrne medalje i igrao na Svetskim prvenstvima u Brazilu 1950. i Švajcarskoj 1954. godine.

Kako je izbegao odlazak u Pavelićevu vojsku

Jedan od najdramatičnijih delova njegove ispovesti odnosi se na poslednje mesece Drugog svetskog rata, kada je vlast NDH pokušavala da mobiliše što više ljudi.

Bobek je otkrio da je zajedno sa reprezentativcem Vladimirom Firmom odlučio da pobegne kako ne bi završio na frontu.

„Pavelić je radio sve da se mobiliše što više ljudi. A ja se s onim Firmom dogovorim da dezertiramo, odnosno da nas ne pronađu. Tako smo jednog dana spavali na jednom mestu, a drugog na drugom... Nisu nam nikako mogli ući u trag. I tako sam se izvukao“, napisao je Bobek.

"Plakao sam kada sam morao u Beograd"

Iako će kasnije postati najveća legenda Partizana, odlazak iz Zagreba teško mu je pao.

Generalštab je više puta slao telegrame da se javi u Beograd, ali ga kapetan Marijan Matančić u početku nije puštao. Tek posle trećeg telegrama morao je da ode.

- Nije mi bilo lako. Plakao sam, jer sam rođeni Zagrepčanin i pre toga nikada nisam bio u svetu. Nisam znao kakav je život van moje kuće - iskreno je priznao.

Suđenje zbog 200 maraka koje ga je slomilo

Jedna od najtežih epizoda u njegovom životu dogodila se kada je, zajedno sa Zlatkom Čajkovskim, Brankom Zebecem, Bobom Mihajlovićem i još nekoliko fudbalera, kupio manju količinu deviza pred odlazak na utakmicu u inostranstvo.

Kako je ispričao, želeli su da imaju nešto novca za kupovinu poklona svojim ženama i devojkama. Međutim, čovek od kojeg su kupili devize bio je uhapšen i tokom istrage je pomenuo njihova imena.

Usledilo je javno suđenje u prepunoj sudnici u Masarikovoj ulici.

- Ma, jedna neviđena sramota. Želeo sam tada da ostavim fudbal i Jugoslaviju, da ne čujem više za one koji su provocirali celu ovu stvar.

Posebno ga je bolelo što su, kako je tvrdio, pojedini mediji celu aferu iskoristili kako bi kompromitovali igrače Partizana.

- Bobek je osuđen na sedam meseci zatvora zbog toga i toga. Zbog 200 maraka - prisetio se.

"Milione sam odbio da bih ostao patriota"

Bobek je priznao da ga je presuda duboko pogodila, naročito jer je tokom karijere odbio unosne ponude iz inostranstva kako bi ostao da igra u Jugoslaviji.

- Ja sam već mislio u sebi: Sedam meseci u zatvoru zbog 200 maraka, a milione maraka sam odbio da bih ostao patriota u ovoj zemlji.

I pored svega što je prošao - ratnih godina, pritisaka, suđenja i životnih iskušenja - svoju odluku nije požalio.

- Pa ipak, kada bih mogao, proživeo bih život ponovo ovako - zaključio je fudbalski velikan.

BONUS VIDEO: