UDARIO POLICAJCA I POSTAO SIMBOL RASPADA JUGOSLAVIJE I POČETKA KRVAVOG RATA! Usvojio četvoro dece, a onda se dogodilo ČUDO!
- Zvonimir Boban rođen je 8. oktobra 1968. i ostao je upamćen kao simbol Dinama, Milana i hrvatske reprezentacije.
- Ključni trenutak karijere bio je incident na Maksimiru 13. maja 1990, zbog kog je suspendovan i propustio Mundijal u Italiji.
- Sa Milanom je osvojio pet titula u Italiji i Ligu šampiona 1994, a danas je predsednik Uprave Dinama.
Na današnji dan, 8. oktobra 1968. godine, rođen je Zvonimir Boban, jedan od najpoznatijih hrvatskih fudbalera svih vremena i čovek čije je ime zauvek povezano sa Dinamom, Milanom, hrvatskom reprezentacijom, ali i jednim od najpoznatijih trenutaka u istoriji jugoslovenskog fudbala.
Boban je u centar pažnje dospeo 13. maja 1990. godine, kada je tokom nereda na Maksimiru nasrnuo na policajca. Taj trenutak postao je jedan od simbola turbulentnog perioda pred raspad Jugoslavije, a Bobana je koštao nastupa na Svetskom prvenstvu 1990. godine u Italiji.
Ipak, njegova priča mnogo je više od jednog udarca, fudbalske karijere i velikih trofeja. To je priča o dečaku koji nije prošao probu u Hajduku, kapitenu koji je postao simbol Dinama, legendi Milana, reprezentativcu koji je sa Hrvatskom osvojio svetsku bronzu, ali i čoveku koji je godinama gradio veliku porodicu.
Nisu verovali u njega
Boban je fudbalski ponikao u Dinamu iz Zagreba. U klub je stigao kao tinejdžer, a za seniorski tim debitovao je sa nepunih 18 godina. U plavom dresu ostavio je dubok trag, a do odlaska iz Zagreba 1991. godine upisao je 111 zvaničnih nastupa i postigao 43 gola.
Zanimljivo je, međutim, da njegova karijera nije morala da počne u Dinamu.
Kao dečak je bio na probi u Hajduku, ali nije zadovoljio skaute splitskog kluba. Navodno su smatrali da nema dovoljno fizičkih predispozicija i da ima "pretanke noge".
Kasnije se ispostavilo koliko je ta procena bila pogrešna.
Boban je već kao mlad igrač postao jedan od simbola Dinama, a kapitenska traka oko njegove ruke i čuvena "desetka" na leđima postali su prepoznatljiva slika zagrebačkog kluba krajem osamdesetih i početkom devedesetih.
Maksimir 13. maja 1990. godine
A onda je došao 13. maj 1990. godine.
Dinamo i Crvena zvezda trebalo je da odigraju utakmicu na Maksimiru. Crveno-beli su već obezbedili titulu, pa meč nije imao veliki rezultatski značaj, ali je atmosfera bila izuzetno napeta.
Utakmica je ubrzo prekinuta nakon sukoba navijača na stadionu. Kada je policija intervenisala, na terenu se našao i tada mladi kapiten Dinama Zvonimir Boban.
Boban je u jednom trenutku potrčao prema policajcu i udario ga nogom.
Taj potez promenio je njegovu karijeru, ali i način na koji je Boban zauvek ostao upamćen u javnosti.
Zbog suspenzije nije mogao da nastupi za Jugoslaviju na Svetskom prvenstvu 1990. godine u Italiji.
Godinama kasnije, Boban nije skrivao da se zbog tog postupka ne kaje.
"Da li bih ponovo učinio isto? Uvek!", govorio je Boban o tom događaju, objašnjavajući da je taj trenutak doživljavao kao izraz tadašnjeg društvenog i političkog konteksta.
"Sećam se toga s ponosom što sam bio deo te priče, zajedno sa navijačima Dinama i hrvatskim narodom. Bila je to čista smišljena provokacija. Uvukli smo se u nju, ali dobro je da jesmo. Jer to je dovelo do stvaranja naše države. Ja nikad nisam hteo ulogu heroja, heroji su ratnici koji su izneli teret i stvorili Hrvatsku. Zbog jednog udarca policajca ja nisam heroj. Da, rizikovao sam karijeru, ali i drugi su rizikovali i karijeru i život", rekao je jednom prilikom Boban.
Incident sa Maksimira vremenom je prerastao sportske okvire. CNN ga je 2011. godine uvrstio među pet fudbalskih utakmica koje su promenile svet.
Svetski šampion sa Jugoslavijom
Pre nego što je postao jedan od simbola hrvatskog fudbala, Boban je bio deo generacije koja je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojila Svetsko prvenstvo za mlade 1987. godine u Čileu.
Bio je kapiten te generacije i jedan od njenih ključnih igrača.
Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije odigrao je osam utakmica i postigao jedan gol, dok je za Hrvatsku debitovao 1990. godine.
Sa hrvatskom reprezentacijom najveći uspeh ostvario je na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj, kada su „Vatreni“ osvojili istorijsku bronzanu medalju.
Boban je za Hrvatsku odigrao 49 utakmica i postigao 12 golova, a poslednji reprezentativni nastup imao je 1999. godine.
Legenda Milana
Godine 1991. Boban je prešao u Milan, ali je odmah prosleđen na pozajmicu u Bari kako bi stekao iskustvo u italijanskom fudbalu.
Već naredne sezone vratio se u Milan i postao jedan od važnih igrača slavne generacije „Rosonera“.
Sa Milanom je osvojio čak pet titula prvaka Italije – 1992, 1993, 1994, 1996. i 1999. godine. Najveći klupski uspeh ostvario je 1994. kada je sa Milanom osvojio Kup evropskih šampiona, odnosno Ligu šampiona.
Godinu dana kasnije Milan je ponovo stigao do finala Lige šampiona, ali je izgubio od Ajaksa.
Boban je u Milanu proveo skoro čitavu deceniju i postao jedan od najvažnijih stranaca u istoriji kluba.
Kraj karijere
Pred sam kraj karijere Boban je 2001. godine otišao u špansku Seltu iz Viga.
Tamo, međutim, nije dobio minutažu kojoj se nadao. Odigrao je samo četiri utakmice i odlučio da se povuče iz profesionalnog fudbala.
Zvanično je igračku karijeru završio 2001. godine, dok je veliki oproštaj pred navijačima usledio naredne godine na Maksimiru, gde je odigrana revijalna utakmica između generacija Dinama i Milana.
Velika ljubavna i porodična priča
Boban je suprugu Leonardu upoznao dok je ona radila u jednom zagrebačkom butiku.
Leonarda je tada bila manekenka u usponu, dok je Boban bio mladi fudbaler pred kojim je bila velika karijera. Prema njihovoj priči, Boban je nekoliko puta dolazio u butik pod izgovorom da želi da kupi sako, sve dok nije skupio hrabrost da je pozove na sastanak.
Venčali su se u Milanu 1993. godine, a potom su brak potvrdili i u Zagrebu.
Njihova borba za potomstvo trajala je godinama. Pošto nisu odmah uspeli da dobiju biološko dete, odlučili su da prošire porodicu usvajanjem.
Najpre su usvojili devojčicu Mariju, a nekoliko godina kasnije i dečaka Gabrijela.
Porodica se potom dodatno proširila. Boban i Leonarda usvojili su blizance, Martu i Rafaela.
A onda je, posle godina pokušaja i velike želje za još jednim detetom, stigla i njihova biološka ćerka Ruža. Leonarda je rodila u 40. godini, a devojčica je dobila ime koje su joj roditelji, kako se navodilo, odavno namenili.
Od fudbalske legende do predsednika Dinama
Boban se posle igračke karijere nije udaljio od fudbala.
Radio je kao televizijski komentator, bio je jedan od čelnika FIFA, a potom i UEFA, gde je obavljao funkciju savetnika predsednika Aleksandra Čeferina i bio uključen u brojna pitanja vezana za evropski fudbal.
Ali njegov najemotivniji povratak dogodio se tamo gde je sve i počelo - u Dinamu.
Boban se 2025. godine vratio u zagrebački klub i 1. juna preuzeo funkciju predsednika Uprave.
Danas je predsednik kluba, a u toj ulozi učestvuje u vođenju kluba i njegovim najvažnijim projektima.
U septembru 2026. godine Boban se oglasio i povodom projekta novog Maksimira, nakon što je izabran idejni projekat za novi stadion.
I tako se njegova priča vratila na početak.
Od dečaka koji je kao tinejdžer stigao u Dinamovu školu, preko kapitena koji je postao simbol kluba, fudbalera koji je osvojio Evropu sa Milanom i predvodio Hrvatsku do svetske bronze, do čoveka koji danas sedi na čelu Dinama.
