ISPLIVALA DUGO ČUVANA TAJNA, A TIČE SE BIVŠEG SELEKTORA: Hteo je da podnese ostavku i ode pre odlaska na Mundijal!

Nije uspevala fudbalska reprezentacija Srbije da se proslavi na velikim takmičenjima.

Mučno sećanje na 2006.  

Goran Stevanović, srpski fudbalski stručnjak, bio je prvi pomoćnik selektora Ilije Petkovića, kada je reprezentacije Srbije i Crne Gore izborila plasman na Mundijal u Nemačkoj 2006. godine. I tada je uz sijaset problema nacionalni tim otišao na veliko takmičenje. Prvo, došlo je do raspada državne zajednice, potom je selektor pozvao svog sina u reprezentaciju, a onda je na samom mundijalu došlo do nekoliko tuča između fudbalera.

- Odlazak na Svetsko prvenstvo bio je veliki uspeh. To su najbolje kvalifikacije naše reprezentacije ikada. Bili smo bez poraza, ispred Španije i Belgije, sa svega jednim primljenim golom, u meču sa Špancima. To je danas naučna fantastika, možda je moguće samo u video-igricama. Igrali su Deki Stanković, Vidić, Kežman, Milošević, Đorđević, Krstajić, Vukić… Nestvarne kvalifikacije i mnogo mi je žao što su određene stvari pred Mundijal sve pokvarile. Imali smo tešku grupu i nije se završilo onako kako smo želeli - rekao je za Meridiansport Goran Stevanović.

Prozorljivi Petko  

Tadašnji selektor Ilija Petković bio je prozorljiv kada su u pitanju sama dešavanja u reprezentaciji, a da nešto neće valjati osetio je i sam Stevanović.

- Jesam, kako ne… Osetio sam da nešto nije u redu. Dolazilo je do osamostaljenja države. Čini mi se da je između referenduma za odvajanje Crne Gore i našeg okupljanja bilo dan, ili dva razlike. I pre toga je došlo do promene energije. Pokojni Ilija Petković mi je nedugo pošto smo se kvalifikovali rekao da treba da odemo iz reprezentacije. Sećam se kada mi je kazao da smo ranije imali hiljadu neprijatelja, a sada milion. Bukvalno tim rečima. Nisam to razumeo u tom trenutku, bio sam mlad i pun ambicija - rekao je Plavi Stevanović i nastavio:

- Od 1974. do danas ništa se nije promenilo. Uvek izbije neki problem uoči Svetskog prvenstva. Od premija, preko čuvenih kopački, pa poziva Petkovog sina u reprezentaciju, do odlaska Antića, Muslina i onda ove situacije pred Katar. Uvek je nešto prisutno. Možda je bilo bolje da sam poslušao legendarnog Petka i podržao ga u nameri da napustimo tim. Tada sam mu rekao: "Vidi, znam pet trenera koji su bili na Mundijalu, ko zna da li ću više ikada biti u toj prilici." Hteo je da podnesemo ostavku pre Mundijala, jednostavno je osetio. Uverio sam se kasnije da je bio u pravu.

U Srbiji ne praštaju uspeh  

Stevanović smatra da u našoj zemlji, ne samo među fudbalskim radnicima, već u društvu uopšte ima previše zavisti, pakosti i ljubomore.

- U Srbiji se uspeh ne prašta. Prosto neverovatno. Ne poštujemo najbolje među nama. Hvalimo se Novakom Đokovićem, ali on kao dete nije imao adekvatne uslove za razvoj ovde, ljudi mahom nisu verovali u njegov talenat.. Hvalimo se Nikolom Jokićem, a pre odlaska u Ameriku znali smo da igra za Megu, voli da jede burek i pije koka-kolu. Mi bismo Nikolu Teslu osudili jer zbog njega moramo da plaćamo struju. Čudno je sve to. Neverovatno je koliko ne podnosimo uspešne ljude. To je naša najveća mana. U bilo kojoj branši je tako. Za života često ne pomognemo najboljima među nama. Danas svi veličaju Duška Vujoševića, ali u najvažnijim trenucima izostala je pomoć koju je zaslužio. Kada nas neko napusti, tek tada postajemo svesni njegove veličine. Najbolje govore držimo na sahranama, toga u svetu nigde nema na tom nivou. Ali za vreme života govori ne liče na to.

Setio se Plavi Stevanović i utakmica na SP u Nemačkoj, debakla od Argentine (0:6)...

- Bilo je mnogo teško. Povezali smo se baš tokom kvalifikacija. Odvajanje Srbije i Crne Gore mnogo je uticalo na tim. Kod nas je tako tradicionalno, kada nešto krene da se ruši, mi onda sve rušimo do kraja. Ne sačuvamo ono što je valjalo. Odnosi više nisu bili isti, iako smo mnogo radili na drugarstvu. Atmosfera je bila fenomenalna. Slomio nas je poraz od Argentine sa 6:0. Baš sam osećao sramotu. Možda je u današnje vreme sramota izgubila smisao, ali ja sam tako vaspitan, za mene je ona bila mnogo važna. Nezgodna kategorija. Profesor Ristić, lekar naše reprezentacije, prišao mi je, zagrlio me i rekao: "Plavi, šta si tako potonuo? Dešava se. Šta misliš, da meni svaki pacijent ustane sa stola?" Hteo je da mi pokaže da i najbolji greše. Ipak, mnogo me je sve to pogodilo na ljudskom i sportskom planu - objasnio je Goran Stevanović.

Petko otišao posle debakla  

Ilija Petković bio je prvo selektor Jugoslavije u prvom mandatu 2000/2001, da bi 2003/2004. preuzeo reprezentaciju u teškom trenutku. Nasledio je Dejana Savićevića nakon lošeg početka kvalifikacija za EURO 2004. Popravio je rezultate, ali Srbija i Crna Gora nije uspela da se plasira na prvenstvo. Najveći uspeh ostvario je 2004/2005 kada je odveo Srbiju i Crnu Goru na Svetsko prvenstvo 2006. u Nemačkoj, osvojivši prvo mesto u kvalifikacionoj grupi bez poraza. Ekipa je na deset utakmica primila samo jedan gol, što je bio izvanredan učinak.

Na Mundijalu je doživeo neuspeh, posle kojeg je podneo ostavku. Na ukupno 33 utakmice: ostvario je 13 pobeda, 10 remija i 10 poraza. Preminuo je 27. juna 2020. godine u Beogradu nakon pucanja čira na dvanaestopalačnom crevu i zaraze koronavirusom.