Ostala je tuga.Francuski reprezentativac Vilijam Galas izjavio je da ne bi podneo fatalan ishod zdravstvene situacije Fabrisa Muambe, jer je dovoljno drame preživeo u Sevilji, gde je s tribina video poslednje trenutke života Antonija Puerte. Ako su Galasu momenti na stadionu Sančez Pishuan bili toliko šokantni, kako se, skoro pet godina nakon smrti Puerte, oseća Ivica Dragutinović, njegov saigrač iz Sevilje, prijatelj i čovek koji ga je oživeo nakon prvog srčanog udara na terenu?
Škola života
♦ Da li ste se uplašili te situacije?- Panika i strah me nikuda ne bi odveli. Bio sam svestan da mu moram pomoći. Izvadio sam mu jezik i primenio ono što sam još u osnovnoj školi naučio kad se spasava nečiji život. Na sreću, doktor je došao posle nekoliko sekundi i Antonio se vratio sebi. Ipak, kad smo došli u svlačionicu, obavešteni smo da je ponovo doživeo kolaps i da je njegovo stanje kritično. Posle su novine pisale kako bi i španske škole kao naše, balkanske, mogle da uvrste u nastavu praktične stvari, jer one ponekad mogu da nekome spasu život.
