Nisam ja taj koji će da procenjuje i određuje šta će biti, ali voleo bih da sledeći stepenik mojoj generaciji sa selektorom Veljkom Paunovićem bude mlada reprezentacija, kaže zlatni dečak srpskog fudbala Nemanja Maksimović povodom sve učestalijih zahteva javnosti da se većina igrača iz U20 preseli u A tim.I nije samo ova njegova misao potvrda starog pravila da su svi šampioni normalni mladići, da s obe noge čvrsto stoje na zemlji, uvek pristupačni medijima i navijačima. U razgovoru uvek pokazuje staloženost kakvu smo mogli da vidimo i na terenu dok je u 118. minutu sprintao ka brazilskom golu.
O čemu si razmišljao dok si s loptom išao ka pobedi u finalu SP?- Razmišljao sam kako ću da dam gol. Bio sam ubeđen da ću ga pogoditi baš na onaj način na koji sam ga postigao. Dobro sam pre toga ocenio situaciju, video sam da nema ofsajda i da me nijedan Brazilac ne može stići. Onda sam je šutnuo spoljnom golmanu kroz noge. Više volim da je udarim spoljnom nego da pogodim gol - nasmejao se svom priznanju Nemanja Maksimović.
Da li si očekivao da ćeš doći u situaciju da golom doneseš najveći uspeh srpskom fudbalu?
Da li bi sad trebalo da popravite „krvnu sliku“ A reprezentaciji?- Ubeđen sam da bi zemlja imala veću korist od nas ako bismo kao generacija sa selektorom Paunovićem ušli prvo u mladu reprezentaciju. Veliki pritisak bi mogao samo da nam smeta.Možda ste posle litvanskog i novozelandskog zlata zaslužili od naroda dozu strpljenja?- Zaslužili smo, ali opet, moglo bi sve to brzo da se zaboravi - podseća nas Maksimović na naše navijačke navike.
Kako vam se čini mural u rodnoj Banji Koviljači?- Čuo sam da izgleda lepo, a sad bi trebalo da odem i da se lično uverim. Odmoriću se nekoliko dana, pre nego što se vratim obavezama u Astani.
MarakanaZVEZDA NIKAD OZBILJNO NIJE RAČUNALA NA MENEKako objašnjavaš svoj čudni fudbalski put od Zvezde preko Domžala do Astane u Kazahstanu?- U Zvezdi nisam imao ugovor, niti sam ikad osetio da postojim u ozbiljnim planovima za prvi tim. Otišao sam u Domžale kod trenera Luke Elznera i polako se privikavao na profesionalni način igranja. U početku sam bio nervozan jer sam se često povređivao, mlad organizam nije mogao da izdrži velike napore, ali kasnije sam uspeo da dovedem u red svoju fizičku spremu. Mislim da mi je miran i sportski život u Sloveniji dosta pomogao u razvoju.
