Prema njegovim rečima, iako je Gazijantep udaljen oko sat vremena leta od Istanbula i približno toliko i od Ankare, nije bilo nimalo prijatno gledati scene nasilja. Za razliku od većine stanovnika ovog grada, Marinković je znao kako da se ponaša jer mu ovo nije prvi put da se nađe u sličnom ambijentu.- Ovo je neverovatno. Gde god odem bude nekog pucanja. Preživeo sam bombardovanje Srbije, dok sam igrao u Izraelu bilo je deset dana pucnjave i sad ovo. Na sreću, kod nas u Gazijantepu nije bilo tako strašno, ali daleko od toga da se ne oseća tenzija. Društvene mreže nisu radile, internet je bio veoma slab i informacije su stizale samo preko televizije. Bilo je onih koji su skidali novac s bankomata plašeći se građanskog rata. Nismo spavali celu noć, a u subotu ujutro je već sve bilo mirnije - kaže Marinković i nastavlja:- Aerodromi u Istanbulu i Ankari bili su zatvoreni, a kroz glavu mi je prolazilo da se, ukoliko ovo bude potrajalo, nekako prebacim do Antalije i onda dokopam nekog grada u Evropi.K. R.
