Ćurčić je u intervjuu za sajt navijača crno-belih "Volimpartizan.rs" istakao da više ne dolazi na utakmice svog kluba.
Poruka za Grobare?
"Grobari su u najvećem istorijskom iskušenju. Nindže su ušle u Partizan sa zadatkom da istrebe Partizan, pošalju ga u nepovratnu istoriju, a sa njim i navijačke grupacije."
Nema Đanija na stadionu, ređe te viđamo. Jesi li u Londonu?
"Nema me na žalost, stadion je postao ostrvo duhova. Da, u najačem sam gradu na svetu, Londonu – četničkom kosmopolu."
Šta da radimo mi fudbalski zanesenjaci, koji još pričamo o navalnom trilingu – Ćurčić, Ćirić, Milošević? Slabo danas ima takvih?
"Možete samo da plačete na tribinama, i žalite za starim brazilskim Srbima iz prošlosti."
A ono kad si preševao pola ekipe Čelzija, i dao gol? Ti isto igraš, u Besnom Foku, kao u Londonu, nema treme?
"Ja sam fudbalski Pablo Pikaso, slikam fudbal na svakoj svetskoj pozornici, bio to Besni Fok ili Rio De Žaneiro."
Danas takvih nema, ne driblaju uopšte, vraćaju loptu unazad. Šta je to sa modernim fudbalom?
"Moderni fudbal je vraćen 50 godina unazad, zato se i lopta vraća unazad. Nema atraktivnog fudbala, samo multifunkcionalan. Dosadan do večnosti."
Čuješ li se sa Ćirom ili nekim drugim od starih drugara?
"Kako da ne, kad ne bih čuo Ćirin glas, mislim da bih umro."
Prijateljstvo za ceo život. Danas je i toga manje, svet se promenio, ljudi iskvarili?
"Večno kao večiti derbi, svet se nije promenio, on je uvek bio mesto prljavih karaktera, opurtunista i Nindži koji ubijaju sa leđa."
Kao i uvek, oko Đanija u Londonu puno lepih žena, ne sumnjamo?
"Kako da ne, najlepši egzotični koktel, fudbal-žene."
