Ivić je upravo iz Partizana 2004. godine krenuo u pečalbu. Igrao je za Borusiju Menhengladbah, AEK, Aris i na kraju za PAOK, gde je ostao da radi kao trener.
Zrenjaninac ne krije da su emocije počele da naviru čim se pojavio u Partizanovom trening centru.
"Jake su emocije kad dođeš u voljeni klub. Prisećam se trenutaka kada sam ovde bio igrač. Lepa su to sećanja", rekao je mladi trener i dodao:
"Nastupiću protiv Partizana prvi put kao trener. Ne bih voleo da se često dešava. Znamo kakav je odnos dva kluba i navijača, tako da mislim da će biti spektakl".
Kratko je radio kao trener mlađih kategorija solunskog kluba, a onda mu je PAOK ukazao šansu da vodi prvi tim.
"Ostao sam u fudbalu, ali je posao totalno drugačiji. To shvatiš tek kad postaneš trener. Mnogo je veća odgovornost, više je posla... Navikao sam se. Sve ide svojim tokom".
Prva ljubav zaborava nema...
"Redovno pratim Partizan. Na žalost, zbog obaveza, ne mogu da gledam često, ali uvek znam s kim igra i koji je rezultat. To ću verovatno da radim do kraja života".
Ivić je bio i ostao prijatelj sa Sašom Ilićem, koji će sutra izjednačiti klupski rekord Momčila Vukotića po broju utakmica za Partizan - 791.
"Drago mi je zbog Saše, jer je prvenstveno fenomenalan čovek, ali i igrač. Život ide dalje, istorija se menja".
Prija mu život u Grčkoj, ali ne isključuje mogućnost da se jednog dana vrati u srpski fudbal.
"Nikad se ne zna... Partizan je moj klub, za njega navijam od malena", rekao je Vladimir Ivić.
