Sve se desilo na utakmici protiv Modriče, kada je mladi fudbaler nakon žestokog duela ostao da leži na terenu, pišu Narodne.net.
"Posle jakog udarca u glavu, primetio sam lije krv iz uha mom saigraču, koji nije ni bio svestan toga. Odjednom je natekao i prebledeo "kao krpa". Znao sam da je to vrlo opasno i odmah sam od sudije tražio da svira kraj utakmice, pošto se sve dešavalo u sudijskoj nadoknadi. Otrčao sam do Halilovića, koji je tada izgubio svest. Pomogao sam mu da dođe sebi, nakon čega sam ga odmah, zajedno sa trenerom Trkuljom, prevezao u dubički Dom zdravlja, odakle je prebačen u prijedorsku bolnicu", ističe Mijić.
Ovo je već peti put da Mrmi učestvuje u spašavanju ljudskih života.
"Nije bilo jednostavno gledati smrti u oči. Srećom, uvek sam pobeđivao, mladi životi su spašeni, što je najvažnije. Na to me podsećaju brojne zahvalnice, ali pre svega, prijateljstva koja sam nakon toga uspostavio sa ljudima koje sam spasao i njihovim porodicama", dodaje Mijić.
Sve je počelo davne 1996. godine, kada je na utakmici BSK-a i Borca fudbaler “romantičara”, nakon jednog duela, ostao da leži nepomičan na terenu. Dok su svi paničili, Zoran je uspeo da mu izvuče jezik i tako ga spasi od gušenja i smrti.
Isto je ponovio i 2014. godine u prijateljskom meču sa Rudarom iz Prijedora, kada je na identičan način od smrti otrgao Nemanju Marića.
Sanela Ćustić, devojčica rođena 2007. godine, ni slutila nije, vozeći se biciklom, da će na nju naleteti "Pežo 207" u ulici majora Milana Tepića u Kozarskoj Dubici, nedaleko od kuće gde živi Mijić.
"Čuo sam prasak i istrčao. Devojka koja je vozila auto bila je u šoku. Devojčica, čiji su roditelji odrasli ovde, a sada sa njima živi u Nemačkoj, ležala je na asfaltu. Bila je ugruvana, ali od vidnog stresa i pada, bilo mi je jasno da se guši. Izvadio sam joj jezik, izgrizla me je, ali je najvažnije da sam je spasio smrti", priseća se Mijić.
Čudo se dogodilo i prošle godine, kada je sa prvotimcima Dubičana, Borislavom Dalićem i Predragom Pralicom, spasio mladića nakon saobraćajne nesreće, nedaleko od Kozarske Dubice, pošto je pao sa "skutera".
"Dobio sam 18 priznanja od raznih asocijacija, klubova, saveza. Svi me posmatraju kao fenomen, a ja sam samo obični Mrmi, kako me zovu prijatelji i komšije", kaže ovaj tridesetšestogodišnjak koji je, pored Borca, stajao na golu Radnika iz Bijeljine i Ravni iz Međeđe.
