Najjače fudbalsko takmičenje u Engleskoj igralo se od 1888. godine pod nazivom Prva divizija, da bi 20. februara 1992. godine odlučeno da se osnuje Premijer liga, a nadmetanje je krenulo u sezoni 1992/93. Ideja da u ligi učestvuje 20 najboljih timova od kojih će tri poslednjeplasirana ispasti u niži rang ostala je do danas, a u međuvremenu je postala najjača, najjatraktivnija i komercijalno najsiplativija liga na svetu.
Do sada je kroz ovo takmičenje prošlo 47 ekipa, a samo njih šest je imalo tu čast da u svoje vitrine odnese pehar namenjen najboljem timu u zemlji. To su: Mančester junajted (13), Arsenal (3), Čelsi (4), Mančester siti (2), Blekburn (1) i Lester (1). Srbiju je u ovom takmičenju za dve i po decenije, zajedno s Lukom Milivojevićem koji je pre nekoliko dana iz Olimpijakosa prešao u Kristal palas, predstavljalo ukupno 29 fudbalera, uključujući i golmana Sašu Ilića, koji poseduje i australijski pasoš, a šampionskom titulom su se okitila njih šestorica.
Prvi je titulu 2005. godine osvojio Mateja Kežman kao fudbaler Čelsija, da bi Srbi napravili godinu dana pauze, a onda sledi neverovatna serija od devet uzastopnih sezona u kojima je makar po jedan srpski fudbaler osvajao šampionski pehar. Nemanja Vidić ima pet titula (2007, 2008, 2009, 2011, 2013), po dve imaju Branislav Ivanović (2010, 2015) i Aleksandar Kolarov (2012, 2014), a po jednom su je osvajali Matija Nastasić (2014) i Nemanja Matić (2015). Taj niz je prekinut prošle sezone, kad je na iznenađenje svih, šampion Premijer lige postao Lester u kojem nema nijednog fudbalera iz Srbije.
DEJAN STEFANOVIĆ 1995-99, 2003-08. (Šefild venzdej, Portsmut, Fulam)
Defanzivac Crvene zvezde je te 1995. godine u paketu s Darkom Kovačevićem prodat Šefild venzdeju za sumu od dva miliona funti. U debitanskoj sezoni je odigrao svega šest mečeva, da bi tek od naredne takmičarske godine postao standardan član poslednje linije Šefilda.
Ipak, nakon 72 odigrane utakmice, 1999. godine se preselio u Peruđu, zatim OFK Beograd i na kraju holandski Vitese, gde je igrao na vrhunskom nivou. Te igre su ga preporučile Portsmutu i 2003. godine je za sumu od 1,85 miliona funti došao u klub čiji je vlasnik u to vreme bio Milan Mandarić. Tokom boravka u ovom klubu pružao je najblistavije partije, navijači su ga proglasili za igrača godine, a postao je i prvi Srbin kapiten jednog premijerligaša.
Njegov uticaj u klubu je bio toliko veliki da je čak, nakon konsultacija s njim, vlasnik kluba Milan Mandarić u novembru 2005. godine odlučio da smeni tadašnjeg trenera Alena Prina i vrati Harija Rednapa, koji je klub napustio tačno godinu dana ranije. Period koji sledi, doneo je Stefanoviću mnogo problema s povredama, zbog čega je izgubio mesto u timu i 2007. godine prelazi u londonski Fulam.
Na žalost, ni tamo nije imao više sreće i seli se u Norič, iako ga je škotski Glazgov rendžers jako želeo u svojim redovima. Stefanović je odlučio da ostane u Engleskoj, zadovoljio se igranjem u Čempionšipu, a zbog nove povrede 2009. godine saopštava da završava karijeru.
DARKO KOVAČEVIĆ 1995-96. (Šefild venzdej)
Kao što smo već rekli, u Šefild je došao u paketu s Dejanom Stefanovićem, ali nije uspeo adekvatno da se prilagodi. Nakon prve tri odigrane utakmice kao starter, postigao je tri gola i činilo se da je klub u njemu dobio odlično pojačanje, da bi do kraja te sezone postigao samo još jedan pogodak i ekspresno skupio svoje stvari i pobegao s Ostrva u Španiju. Tamo je u dresu Real Sosijedada, potom i Juventusa pokazao sve ono što poseduje, a sticajem raznih okolnosti nije uspeo u Premijer ligi.
SAVO MILOŠEVIĆ 1995-98. (Aston vila)
Tim iz Birmingema u leto 1995. godine platio je tri i po miliona funti za najboljeg fudbalera Partizana, koji je na 98 utakmica za tim iz Humske postigao 65 golova. Milošević je iz Beograda doneo i modu nošenja marame na glavi tokom utakmica, budući da je na jednom susretu, kako je sam rekao, udario glavom o krov tunela i zadobio veliku ranu. Neki tvrde da je rana na glavi nastala na drugačiji način, ali to u ovom trenutku nije ni bitno.
Taj njegov imidž su prihvatilii navijači Vile i masovno su na utakmice dolazili s tim modnim detaljem na glavi. Savo im se u prvoj godini odužio solidnim partijama i s 12 golova na 37 utakmica, od kojih samo jednu nije bio starter. Istina, prilikom dolaska u Birmingem Milošević je najavio da će postići 25 golova, ali ovo je bilo najbliže što se ikada približio. Naredne sezone je postigao samo devet pogodaka, ali i onaj prelepi gol protiv Lidsa u finalu FA kupa, koji je jedan od lepših u istoriji Aston Vile.
To finale na Vembliju odigrano 24. marta 1996. godine bio je njegov najblistaviji trenutka u Vili, budući da je već sledeće sezone samo sedam puta pogodio protivničku mrežu, a navijači su ga nazvali "Miss-a-lot-ević", što je trebalo da znači kako mu treba mnogo šansi da bi se upisao u listu strelaca. Između njih nije bilo previše ljubabvi, pa je na meču protiv Midlzbroa, koji su je klub iz Birmingema izgubio sa čak 0:5, pljunuo u pravcu navijača posle čega je momentalno stavljen na transfer listu, a nedugo zatim i prodat u Saragosu.
Na kraju, statistika kaže da je na 89 mečeva u engleskoj Premijer ligi postigao 29 golova, što nije preterani uspeh za igrača plaćenog tri i po miliona funti.
SAŠA ĆURČIĆ 1995-98 (Bolton, Aston vila, Kristal palas)
Poslednji fudbaler koji je te 1995. godine iz Beograda prešao u Englesku bio je Saša Đani Ćurčić. On je iz Partizana otišao u Bolton i to za rekordnih 1,5 miliona funti. U to vreme najveći iznos koji su Vonderersi isplatili za jednog igrača. Angažovanje tadašnjeg jugoslovenskog reprezentativca nije Boltonu pomoglo da opstane u ligi, ali je na kraju sezone prodat Aston vili za četiri miliona funti, pa se ako ništa drugo, njegova kupovina čelnicima kluba isplatila finansijski.
S druge strane, tim iz Birmingema ne može to da kaže, budući da je Đani proglašen za jedna od najvećih promašaja ovog kluba. Ćurčić je za dve godine odigrao samo 29 mečeva, na kraju je za svega milion funti prodat Kristal palasu, a sve to vreme je punio stupce žute štampe.
Posle toga je otišao u SAD, a po njegovom životu mogao bi da se snimi ozbiljan film. Iz Besnog Foka je krenuo u svet, činilo se da će ga prelaskom u Aston Vilu pokoriti, a onda je ponovo padao, da bi po okončanju igračke karijere ostao bez igde ičega. U život ga je vratilo učešće u rijaliti programu "Veliki brat", a trenutno živi u Londonu gde planira da pokrene privatan biznis.
JOVO BOSANČIĆ 1997-98. (Barnsli)
Iz Vojvodine je otišao u Portugal, a odande u Barnsli, koji je tada nastupao u drugoj ligi. Bio je jedan od glavnih igrača ekipe koja je nakon 110 godina tavorenja u nižim ligama uspela da izbori učešće u elitnom rangu engleskog fudbala.
U Premijer ligi je igrao sjajno, verovatno bolje nego u Čempionšipu, zbog čega je već nakon godinu dana stigla ponuda da pređe u francuski Gengam i to za ozbiljan novac.
SAŠA ILIĆ 1998-01. (Čarlton, Vest Hem)
Kad neko izgovori ime Saše Ilića, prva asocijacija je legendarni kapiten Partizana, koji ove sezone u dresu crno-belih troši 20. godinu profesionalne karijere. On je svoju karijeru, izvan Humske, gradio u Španiji, Turskoj, Austriji i Grčkoj, ali njegov pet godina stariji imenjak i prezimenjak iz Australije imao je epizodu u Premijer ligi.
U Englesku je došao da završi studije, uporedio trenirao u brojnim niželigašima i odjednom mu se ukazala prilika da postane član Čarltona, koji je tada bio u drugoj ligi. Upravo je rođeni Australijanac, koji je imao i, tada jugoslovenski pasoš, najzaslužniji za plasamn ekipe u najviši rang takmičenja. Kada kažemo najzaslužniji, onda mislimo stvarno najzaslužniji. Vezao je deset mečeva bez primljenog gola, što može da se podvede kao uspeh celog tima, ali ono što je uradio u finalu plej-ofa protiv Sanderlenda je samo njegov uspeh.
Regularni tok meča je završen rezultatom 4:4, a onda je usledila penal serija, koja je završena 7:6 za Čarlton i to tako što je Ilić uhvatio živu loptu Majklu Greju i obezbedio plasman u Premijer ligu. Nije se ovaj klub predugo zadržao u najjačem rangu takmičenja, budući da je već naredne godine ispao iz lige, a Ilić nije bio na nivou koji se od njega očekivao, pa je poslat u Grčku odakle se vratio u Vest Hem, ali je za tim s Apton Parka odigrao samo jednu jedinu utakmicu.
Igrao je godinu dana u Grčkoj, pa se vartio u Englesku, ali nikad više nije uspeo da izbori ugovor s klubom iz Premijer lige.
SLAVIŠA JOKANOVIĆ 2000-02. (Čelsi)
Aktuelni trener Fulama, po odlaksu iz Partizana igračku karjeru je sedam godina gradio u Španiji, da bi 2000. godine postao pvotimac Čelsija, koji u to vreme nije bio ovoliko finansijski moćan kao danas, ali je i tada bio jedan od većih engleskih klubova.
U London je došao kao iskusan fudbaler za ozbiljnu sumu od 1.7 miliona funti i na Stamford bridžu je proveo dve godine, odigravši 39 mečeva. Nije u dresu Čelsija pružao blistave partije, ali je uvek svoje obaveze odrađivao krajnje profesionalno i navijači ovog kluba ga se rado sećaju.
- Znam da su u pojedinim mečevima navijači Čelsija bili nezadovoljni mojom igrom, ali voleo bih da im kažem kako sam se uvek trudio da dam svoj maksimum, kad god sam imao dres ovog kluba na sbei. Bio bih srećan da mi je klub ponudio novi ugovor, ali kako trener Ranijeri želi da podmladi tim, moraću da pronađem novu sredinu - rekao je Jokanović kad je napuštao London i vratio se u Španiju.
GORAN BUNJEVČEVIĆ 2001-06. (Totenhem)
Popularni Bunja je u London stigao u oktobru 2001. godine i to kao prvo pojačanje novopostavljenog trenera Glena Hodla, koji je imao ideju da tadašnji kapiten Crvene zvezde zameni Sola Kempbela koji je napustio "Vajt hart lejn" i otišo u Arsenal. Engleski stručnjak je imao ogromno povrenje u Bunjevčevića, ali je rođeni Karlovčanoin te sezone odigrao svega šest utakmica, budući da je imao velikih problema s povredama.
Tek sledeće sezone uspeo je da se nametne kao standardni član defanzivne linije Totenhema. Sve je to funkcionisalo do 2004. godine kad je klub preuzeo Martin Jol, kod kojeg je Bunja izgubio mesto u timu i više se nalazio na tribinama nego u ekipi. Zbog toga je 2006. godine odlučio da napusti klub i preseli se u holandski Ado Den Hag u kojem je godinu dana kasnije završio karijeru.
MATEJA KEŽMAN 2004-05. (ČELSI)
Bivši fudbaler Partizana nije prvi srpski fudbaler koji je zaigrao u Čelsiju, ali je bio prvi koji je na Stamford bridž došao nakon što je klub preuzeo prebogati Roman Abramovič. On je iz holandskog PSV Ajndhoven došao na izričit zahtev trenera Žozea Murinja, a transfer je iznosio 7,5 miliona evra.
U Engleskoj je proveo samo godinu dana i za to vreme je odigrao 25 mečeva, samo 14 je počeo kao starter, a jedan jedini meč je odigrao svih 90 minuta. Bilo je to 16. oktobra na gostovanju ekipi Mančsetr sitija u kojoj su gosti iz Londona pretrpeli minimalan poraz od 0:1.
Ipak, daleko od toga da je Kežmanov transfer u Čelsi loša investicija, budući da je upravo srpski fudbaler postigao ključni pogodak za "plavce" u finalu Liga kupa protiv Liverpula, koji je završen rezultatom 3:2. Regularan tok meča je završen nerešenim ishodom (1:1), a onda su u produžtku Didije Drogba i Mateja Kežman doneli dva gola viška ekipi s Stamford Bridža, da bi Antonio Nunjez samo uspeo da umanji poraz svog tima.
Na kraju te sezone Kežman je za 9 miliona evra prodat madridskom Atletiku, a u suprotnom smeru je došao Fernando Tores.
OGNJEN KOROMAN 2005-07. (PORTSMUT)
Došao je u Portsmut kao želja tadašnjeg trenera Harija Rednapa, a na terenu je proveo svega 136 minuta i to raspoređenih na četiri utakmice. Za to vrme postigao je samo jedan pogodak i to onaj protiv Liverpoula u poslednjoj utakmici sezone 2005/06.
ZVONIMIR VUKIĆ 2005-06. (PORTSMUT)
Nešto bolji, ali i dalje skroman učinak u Premijer ligi ostvario je Zvonimir Vukić, koji je iste sezone pojačao redove Pompejaca i odigrao svega devet puta uz jedan postignut gol. Posle tih šest meseci napustio je Englesku i preselio se u Partizan, gde je odmah doživeo povredu stopala, pa je morao na dužu pauzu.
NEMANJA VIDIĆ 2005-14. (MANČESTER JUNAJTED)
Te godine kad su Ognjen Koroman i Zvonimir Vukić stigli na Ostrvo s velikim očekivanjima, a slabom realizacijom, još jedan Srbin je okušao sreću u Premijer ligi i tu počinje stvaranje savremene istorije srpskog, engleskog i evropskog fudbala. U Mančester junajted je stigao Nemanja Vidić.
Preciznije rečeno, srpski reprezentativac je ugovor s Junajtedom potpisao 25. decembra 2005. godine, ali je prvi radni dan s ekipom imao 5. januara 2006. godine. Kako je čuveni Rio Ferdinand kasnije rekao, prilikom Nemanjinog dolaska u Mančester svi su misli da je u pitanju neko ko "nema veze s životom" i u početku su mu se smajali, da bi kasnije doživeli da im isti taj Vidić bude kapiten i to tek kao drugi stranac kojem je ukazana ta čast.
Odigra je 211 mečeva za "crvene đavole", ostvario 149 pobeda, postigao 15 golova, osvoji pet šampionskih titula, jednu titulu šampiona Evrope, dva puta bio izabran za igrača godine, četiri puta uvršten u idealan tim Premijer lige... I da, da ne zaboravimo, prema glasanju navijača Nemanja Vidić je 2012. godine uvršten u najbolji tim ovog takmičenja svih vremena, a našao se i među deset najboljih stranaca koji su nastupali u Engleskoj.
Navijači su ga obožavali. Zbog načina na koji igra zvali su ga Stena, poredili s Dolfom Lundgrenom, smišljali mu pesmice od kojih je najpoznatija sa stihovima "On dolazi iz Srbije, on će vas j...o ubiti" i plakali na njegovom oproštaju, dok je on jedva suzdržavao suze.
BRANISLAV IVANOVIĆ 2008-17. (ČELSI)
Bane je u London došao iz Moskve gde je nastupao za Lokomotivu koja ga je za iznos od 9,7 miliona evra prodala Čelsiju i tako napravila najveći transfer u istoriji kluba. Međutim, na klupi Čelsija tada je sedeo Avram Grant, koji je smatrao da Ivanović nije fizički dovoljno spreman da igra Premijer ligu i srpski reprezentativac je punih osam meseci čekao da debituje u dresu kluba s Stamford bridža. Bilo je to u Karling kupu protiv Portsmuta, da bi prvi zvaničan meč u Premijer ligi odigrao 5. oktobra 2008. godine u pobedi nad Aston vilom (2:0).
Za devet godina provedenih u Čelsiju osvojio je dve šampionske titule, tri FA kupa, Liga kup, Ligu šampiona i Ligu Evrope. E, ovaj poslednji trofej plavcima je doneo baš Ivanović golom u produžetku finalnog susreta protiv Benfike u maju 2013. godine. Zbog tog poteza navijači u Londonu ga dižu u nebesa, a zbog onog iz 2015. mu se dive i poštuju ga do krajnjih granica.
Tada je Bane, u polufinalu Liga kupa protiv Liverpula postigao odlučujući pogodak za pobedu, ali ni to čak nije toliko bitno koliko je značajna činjenica da je utakmicu završio s krvavom kopačkom. Još na poluvremenu Bane je u bukvalnom smislu te reči zaradio rupu u stopalu, koja je konstantno krvarila, ali je on insistirao da ostane na terenu, da bi kasnije u produžetku doneo prolaz u finale svojoj ekipi. Nakon te utakmice, trener Žoze Murinjo je rekao:- Kopačku Branislava Ivanovića treba izložiti u Akademiji, da je klinci gledaju!
Za navijače u Srbiji značajno mesto Ivanovićeve karijere u Čelsiju zauzima osvajanje Lige šampiona u Minhenu 2012. godine, kad je savladan domaći Bajern i to tek nakon izvođenja jedanaesteraca. Bane nije igrao tu utakmicu, već ju je posmatrao s tribina, a kad je Drogba postigao odlučujući pogodak utrčao je na teren da proslavi veliki uspeh s saigračima i popeo se na prečku orgnut srpskom zastavom.
Tekuću sezonu Ivanović je uglavnom presedeo na klupi, zbog čega je pre nekoliko dana prešao u redove ruskog Zenita, gde će, po svemu sudeći, završoiti karijeru.
ZORAN TOŠIĆ 2008-09. (MANČESTER JUNAJTED)
Bio je Zoran Tošić u to vreme ubedljivo najbolji igrač Partizana, znalo se da će karijeru nastaviti u velikom klubu, ali njegov prelazak u Mančester junajted bio je veliko iznenađenje za sve. On je na Old traford otišao u svojevrsnom paketu s Ademom Ljajićem, koji je potpisao neku vrstu oredugovora, li kasnije nikad nije zaigrao za Junajted.
Popularni Bambi je debi za Mančester imao u FA kupu protiv Totenhema, kad je u igru ušao u 72. minutu i to umesto Kristijana Ronalda. Ipak, nije se mnogo naigrao u dresu prvog tima, ali je zato imao značajnu ulogu u drugom timu, gde je konstantno beležio dobre rezultate. U Premijer ligi je odigrao samo dva meča i na terenu proveo ukupno 16 minuta, pre nego što je otišao na pozajmicu u Keln, a potom i potpisao ugovor s ruskim CSKA gde je otišao 2010. godine i član Armejaca je i dan danas.
NEMANJA MATIĆ 2009-10, 2013. - (Čelsi)
Fudbalski put Nemanje Matića imao je vrlo čudnu putanju u kojoj je od igrača za potkusurivanje postao glavna zvezda.
On je iz nižerazredne Kolubare 2007. godine potpisao za slovačku ekipu Košice, odakle je 2009. godine za sumu od 1,5 miliona funti pristupio Čelsiju. Nije se, međutim, najbolje snašao u Londonu, odigrao je svega dve utakmice i prosleđen je na pozajmicu u Vitese zajedno s Slobodanom Rajkovićem, koji za četiri godine u Londonu nije uspeo da upiše nijedan nastup za prvi tim plavaca. Iz Holandije je otišao u Portugal gde je tri godine bio član Benfike, a onda se u januaru 2014. godine vratio u Čelsi, a engleski klub je morao da plati obeštećenje od 25 miliona evra.
Ovoga puta na Stamford bridžu su umeli da cene njegove kvalitete i pružili su mu priliku da igra u kontinuitetu, a on im je vratio sjajnim partijama i učestvovanju u osvajanju šampionske titule 2015. godne. Te sezone Matić je uvršten i u idealni tim po izboru Udruženja profesionalnih fudbalera.
Nemanja, inače poznat po svojoj odmerenosti, Engleze je oduševio kad ga je trener Žoze Murinjo na susretu protiv Sautemptona uveo u igru na poluvremenu, a onda ga zamenio samo 20 minuta kasnije. Mediji na Ostvu su bili srećni jer su namirisali rat i materijal za pisanje narednih nekoliko dana, ali im je Matić pokvario planove. Nije odreagovao, mirno je prihvatio odluku, a posle meča nije želeo da komentariše to.
Tek godinu dana kasnije srpski reprezentativac je rekao kako se osećao poniženo, ali da nije želeo da reaguje iz poštovanja prema klubu za koji igra. Englezi to umeju da cene i danas mu se dive zbog toga.
VLADIMIR STOJKOVIĆ 2009-10. (VIGAN)
Golman srpske reprezentacije pridružio se engleskom Viganu u decembru 2009. godine i na ostrvu je proveo šest meseci kao pozajmljen igrač Sportinga. Na golu Vigana je stajao samo četri puta u Premijer ligi i dva navrata u kupu, pa je na leto te godine odlučio da dođe u Partizana i time napravio najveći potres u srpskom fudbalu još od vremena kad je Milko Đurkovski iz Crvene zvezde prešao u Humsku.
NENAD MILIJAŠ 2009-12. (VULVERHEMPTON)
Za tri sezone provedene u Volvsima Nenad Milijaš je zabeležio 62 nastupa i postigao četiri gola, pre nego što se vratio u Crvenu zvezdu. Nije u Engleskoj ostvario karijeru koja se očekivala od momka kojeg je Vulverhempton platio preko tri miliona evra, ali daleko od toga da se može svrstati u kategoriju promašaja.
Prvi meč za Vulverhempton odigrao je protiv Vest Hema kad je proglašen za igrača utakmice i činilo se tada da je na pomolu nova velika karijera na Ostvru. Međutim, sporadična neslaganja s trenerom Mikom Mekartijem uticale su da ne pokaže sav svoj potencijal, a klub je napustio u trenutku kad nije obezbeđen opstanak u eliti, pa su njegova velika primanja bila preveliko opterećenje za čelnike Volvsa.
MILAN JOVANOVIĆ 2010-11. (LIVERPUL)
Milan Jovanović je uz svog kuma Miloša Krasića bio ključni fudbaler Srbije u kvalifikacijama za Svetsko Prvenstvo 2010. godine, a ekipi selektora Radomira Antića sjajne partije je pružao i tokom Mundijala u Južnoj Africi. On je posle tog takmičenja pristupio Liverpulu, ali je transfer u Englesku dogovorio još u januaru, budući da mu je u tom trenutku ostalo šest meseci do isteka ugovora s Standardom koji nije želeo da produži.
On je na Enfild došao s pedigreom vrsnog strelca i nekoga ko bi Liverpul trebalo da vrati u borbi za titulu, ali je za klub odigrao svega deset mečeva i nije postigao nijedna pogodak, pa je posle godinu dana napustio Ostrvo i vratio se u Belgiju, gde je potpisao za Anderleht.
ALEKSANDAR KOLAROV 2010. - (MANČESTER SITI)
Nakon tri odlične godine u italijanskom Laciju, Aleksandar Kolarov je u julu 2010. godine promovisan u novog fudbalera Mančester sitija, a engleski klub je Italijanima platio 19 miliona funti.
Kolarov je u Sitiju sebe izgradio kao glavnog izvođača prekida, a učestvovao je u osvajanju obe šampionske titule 2012. i 2014. godine. Za ovih sedam godina imao je velikih uspona i padova, dešavalo se da je nezamenljiv, pa da ga dugo nema u protokolu, a trenutno je standardan u ekipi Pepa Gvardiole gde je od početka sezone odigrao 22 meča i postigao jedan gol.
NIKOLA ŽIGIĆ 2010-11. (BIRMINGEM)
Visoki centarfor u Birmingemu je ukupno proveo pet godina, ali je samo u toj prvoj sezoni 2010/11. igrao Premijer ligu, dok je preostalo vreme ekipa bila u nižem rangu takmičenja. Žigić je u tom periodu odigrao 25 utakmica i postigao 12 golova, ali to nije bilo dovoljno da ekipa sačuva mesto u eliti, budući da je te sezone kao 18. tim na tabeli izgubila premijerligaški status i to samo s bodom manje od Milijaševog Vulverhemptona.
RADOSAV PETROVIĆ - 2011-12. (BLEKBURN)
Godinu dana samo je popularni Raća proveo u Engleskoj i odigrao mršavih 19 utakmica bez postignutog pogotka. Blekburn rovers koji ga je Partizanu platio dva i po miliona evra već na leto 2012. godine ga je za 500.000 evra manje prodao Genčerberligiju.
MATIJA NASTASIĆ 2012-14. (MANČESTER SITI)
Matija je u Siti stigao iz Fjorentine u leto 2017. godine i to tako što je u suprotnom smeru otišao crnogorski reprezentativac Stefan Savić. Prve sezone u redovima Građana bio je fantastičan, iz startne ekipe je izgurao iskusnog Joleona Leskota i do kraja sezone odigrao je 21 meč. U novembru te godine je izglasan za igrača meseca, a u maju proglašen za najboljeg Sitijevog mladog igrača u sezoni.
Na žalost, u naredne dve sezone, koliko je proveo na Etihadu nije ponovio tako dobre partije, najviše zbog problema s povredama, pa je ukupno sakupio 34 nastupa u Premijer ligi uz dva pogotka pre nego što se u januaru 2015. godine preselio u Šalke, najpre kao pozajmljeni igrač, a kasnije je potpisoa i pristupnicu nemačkoj ekipi, čiji je i danas član.
MILOŠ VELJKOVIĆ 2013-14. (TOTENHEM)
Momak rođen u švajcarskom gradu Bazelu došao je u Totenhem još dok je imao 16 godina, a s 19 je priključen prvom timu ukojem je odigrao samo dve utakmice i to u sezoni 2013/14. Tokom igranja na Ostrvu bio je i na pozajmicama u Midlzbrou i Čarltonu, a pre godinu dana je prešao u nemački Verder.
DUŠAN TADIĆ 2014. (SAUTEMPTON)
Zvanično najbolji srpski igrač u 2016. godini krcka svoju treću sezonu u Sautemptonu za koji je do sada odigrao 75 mečeva, postigao 17 golova i postoa jedan je od važnijih igrača ekipe.
Iako ove sezone u dresu crveno-belih Tadić igra sasvim korektno, na 20 mečeva je postigao dva gola, sve se glasnije priča o njegovom odlasku iz kluba, ali sada nije izvesno da li će se to i dogoditi.
LAZAR MARKOVIĆ 2014-15, 2017.- (LIVERPUL, HAL)
Stigao je Lazar Marković na Ebnfild kao najbolji fudbaler Benfike i za to je plaćen 25 miliona evra, ali je na 19 mečeva za Liverpul postigao samo dva gola i nije opravdao ukazano poverenje i uloženi novac.
Otišao je potom na pozajmicu u Fenerbahče i Sporting, da bi ove zime bio vraćen na Ostrvo, ali ne u Liverpul nego u Hal, za koji je za sada zabeležio jedan premijerligaški nastup.
FILIP ĐURIČIĆ 2014-15. (SAUTEMPTON)
Nekadašnja velika nada Crvene zvezde i srpske reprezentacije, epitet vrhunskog fudbalera nije uspeo da opravda u Benfiki, koja ga je slala na razne pozajmice i 2016. godine je stigao u Sautempton. Filip je za Svece odigrao svega devet mečeva, nije postigao nijedna pogodak.
ALEKSANDAR MITROVIĆ 2015-16. (NJUKASL)
Prelaksom u Njukasl u julu 2015. godine Aleksnadar Mitrović je ispunio svoj san, budući da je još u Partizanu isticao da pored beogradskih crno-belih u životu ima želju samo da zaigra za tim istih boja iz Engleske. Na satdion Sejm Džens park je došao kao velika zveda iz Anderlehta za oko 15 miliona evra.
Požrtvovanost za klub koji voli od malih nogu odmah je prepoznata, pa se između Mitrovića i navijača Njukasla odmah stvorila neverovatna hemija i veliko poštovanje. On je na 34 utakmice uspeo da postigne 12 golova, ali su Svrake ipak morale da se presele u niži rang takmičenja. Pisalo se tada da će Mitar sigurno napustiti klub, ali on je istakao da mu to ne pada na pamet i da će ostati, kako bi s klubom uspeo da izbori povratak u elitu. Za sada tamo mu ide sasvim dobro, ekipa je prva na tabeli Čempionšipa, a on je na 15 mečeva postigao tri gola.
MARKO GRUJIĆ 2016- (LIVERPUL)
Prošle zime čelnici Liverpula odlučili su da za sedam miliona evra kupe Marka Grujića od Crvene zvezde, ali je mladi reprezentativac Srbije ostao na polugodišnjoj pozajmici u Crvenoj zvezdi.
Za sada, Grujić je šansu uglavnom dobijao na kup mečevima, dok je u Premijer ligi osam puta sedeo na klupi, a u samo dva navrata je dobio šansu da zaigra i na terenu je ukupno proveo 29 minuta.
LUKA MILIVOJEVIĆ 2017- (KRISTAL PALAS)
Fantastične partije u dresu Olimpijakosa preporučile su Luku Milivojevića čelnicima Kristal palasa, koji su njegov preklazak na Ostrvo platili 14 miliona evra. Za sada, nije uspeo da debituje za novi klub, ali ne bi bilo iznenađenje da već ovog vikenda na meču protiv Stouka svoje prve minute u Engleskoj upiše i rođeni Kragujevčanin.
