Tog 25. oktobra 1987. godine u Santjagu u regularnom toku bilo je 1:1. "plavi" su poveli preko Bobana u 85. minutu, a izjednačio je Viteček dva minuta kasnije iz jedanaesterca.
Tadašnja Jugoslavija je od 10. do 25. oktobra nanizala pet pobeda, u finalu posle penala savladala tadašnju Zapadnu Nemačku i okitila se zlatom. Jugoslovensku reprezentaciju su sačinjavali Dragoje Leković, Branko Brnović, Robert Jarni, Dubravko Pavličić, Slavoljub Janković, Igor Štimac, Zoran Mijucić, Zvonimir Boban, Robert Prosinečki, Milan Pavlović (kapiten), Predrag Mijatović, Tomislav Piplica, Davor Šuker, Gordan Petrić, Pero Škorić, Dejan Antonić, Slaviša Đurković, Ranko Zirojević. Trener ekipe bio je Mirko Jozić. Za najboljeg igrača odnosno “Zlatnu loptu” turnira proglašen je Robert Prosinečki. Naš bajbolji strelac je bio Davor Šuker sa 6 postignutih golova.
U prvoj fazi Jugoslavija je sa 4:2 bila bolja od Čilea, golove su postigli Boban, Štimac i dva puta Šuker. Protiv Australije rezultat je bio 4:0, uz dva gola Šukera i po jednog Brnovića i Bobana. Na kraju pao je i Togo sa 4:1, uz dva gola Mijatovića i po jednog pogotka Zirojevića i Šukera. Tadašnja naša reprezentacija srušila je Brazil rezultatom 2:1 u četvrtfinalu pred 60.000 gledalaca na nacionalnom stadionu u Santjagu. Brazil je poveo golom Alcinda u 44. minutu, a preokret su doneli Mijatović (52) i Prosinečki (89). U polufinalu pala je Istočna Nemačka takođe sa 2:1. Štimac u 30. i Šuker u 70. minutu bili su strelci za Jugoslaviju, dok je Zamer u 49. jedini pogodio za Istočne Nemce.
Veliko finale protiv Zapadne Nemačke odigrano je 25. oktobra pred oko 65.000 gledalaca. Jugoslavija je povela golom Bobana u 85. minutu, da bi samo dva minuta kasnije Viteček iz penala izjednačio i odveo utakmicu u izvođenje penala. Upravo je Viteček u penal seriji promašio prvi penal i omogućio Jugoslaviji da postane šampion sveta. Svih pet izvođača su bili sigurni Pavličić, Šuker, Brnović, Zirojević i Boban. “U Čile nas je ispratio samo jedan čovek – Miljan Miljanić. Kad smo se vratili čekala nas je masa ljudi, prvo u Beogradu, a onda i nas u Podgorici. Nas je spajao jedan jezik – fudbalski. Krasila nas je sjajna atmosfera na treninzima, u hotelu, avionu … Sve smo to uspeli da prenesemo na teren i bili smo stvarno 'paklena” ekipa'", prisetio se tih trenutaka Ranko Zirojević.
Te 1987. ugledni sportski analitičari su prognozirali da će ovi momci u narednih 10-tak godina postati dominantna sila u svetskom fudbalu. Nažalost, nisu imali priliku da to i pokažu zajedno u reprezentativnom dresu, mada je većina njih napravila odlične klupske karijere.
Gde su danas "Čileanci"
Zvonimir Boban - Živi u Cirihu, na čelu je sektora za razvoj fudbala u FIFA. Davor Šuker - Na čelu je Hrvatskog fudbalskog saveza. Robert Prosinečki - Selektor Azerbajdžana, uskoro mu ističe ugovor. Robert Jarni - Od juna 2017. godine selektor je hrvatske U-19 reprezentacije. Igor Štimac - Fudbalski trener, poslednji posao bio mu je u Al-Šahaniji u Dohi. Tomislav Piplica - Bivši golman živi u Nemačkoj i skaut je Kotbusa. Dubravko Pavličić - Nažalost, preminuo u aprilu 2012. godine u Španiji. Dragoje Leković - Trener golmana u reprezentaciji Crne Gore. Slavoljub Janković - Vlasnik fudbalske škole Balon. Branko Brnović - Bio je selektor Crne Gore, čeka novi angažman. Branko Zirojević - Živi u Budvi, u teškoj je finansijskoj situaciji. Slaviša Đurković - Vlasnik je fudbalske škole Polet Stars. Milan Pavlović - Živi u Atini, bavi se trenerskim poslom, instruktor je FIFA. Dejan Antonić - On je u Hong-Kongu, trenira Rendžers. Predrag Mijatović - Živi u Madridu, bio je i direktor slavnog španskog Reala. Ostao je u fudbalu nakon karijere. Petar Škorić - Živi u Nemačkoj, gde trenira Švajnfurt. Zoran Mijucić - Preminuo je pre osam godina. Mirko Jozić - Selektor ove generacije uživa u trenerskoj penziji poslednjih desetak godina, daleko od očiju javnosti.
kurir.rs / kurir sport
foto: Printskrin/YT
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR SPORT UŽIVO: Ko to bije Zvezdine igrače?
