O Stojkoviću se uvek mnogo priča i piše, što zbog odličnih igara, što zbog aktivnosti van terena. A da li je sve baš tako kako ga "bije glas"?!
Vladimir Stojković je otvorio dušu...
Kada si bio najsrećniji u reprezentaciji?
„Konstantno sam zadovoljan u nacionalnom. Ali prvo upoznavanje sa reprezentacijom pamtim kao najlepši period. Kada smo ulazili u reprezentaciji i kada je tu bio Deki Stanković. A najteže mi je bilo kada je Vida otišao. Tu sam se osetio malo nesigurnim. Bio je vođa, imao pobednički mentalitet. Svi su oni dobri igrači, ali kada bih morao da biram najboljeg sa kojim sam igrao, to je svakako Vida. Išao je glavom gde neko ne bi nogom. Imao je mentalitet pobednika kao neko ko voli da se takmiči i uživa u tome. On jedva čeka da vidi problem, da bi se borio da ga reši. Čovek hoće svaki put da pobedi. Čak i kada izgubi, da ne bude poražen kao sportista", kaže Stojković.
On je bio u epicentru "slučaja Đenova". Kako je to konkretno izgledalo?
„To se zna... Krenuli smo na utakmicu i čekali Bambija koji je zaboravio pasoš. U tom trenutku oni dolaze do autobusa i ljuljaju ga sa obe strane. Saigrači su mi rekli da stanem u sredinu autobusa. Ali ovi su nekako obili vrata, bacili dimne bombe i ušli. Ništa se nije videlo. Sav taj dim koji ne može da izađe... I onda njih nekoliko krenu od igrača do igrača. Osvetaljavaju bakljom jednog po jednog i traže mene. Znam da su došli do Brkića od kojeg sam im se učinio ja. Toliko su mu prineli baklju da su ga i opekli, a on mi kasnije priča da mu je „čuka“ radila „trista na sat“. Međutim, saigrači su se isprečili na sredini. Prvi Deki, onda Žiga pa ostali. Oni koji su ušli, poštuju Dekija, Žigu i tako se završilo. A jedan od njih je bio na metar od mene"...
Ubrzo posle svega dolazi derbi. Njegov prvi u dresu Partizana. Famozna majica, tribine podrhatavaju...
„Tek posle Đenove mi je proradio inat. Svi su počeli da pričaju kako sam se uplašio, kako više neću biti isti, kao nisam u stanju da branim. To su mislili na obe strane... Onda je došla majica kao revolt.
Kaže revolt i to zvuči kao da je nepromišljeno. Da li bi sada to uradio?
„Sve drugo sem revolta bi bilo suludo. Da se ne lažemo, ne možeš nikoga da zavoliš za sedam dana. Ne mogu ja tu da kažem posle sedam dana ’e, ja vas mrzim’. A to se sve dešavalo desetak dana posle Đenove. Bilo je preduslova, samim tim što se sve to desilo... Ali opet, to nije bila mržnja. To je više bio revolt i neki odbrambeni mehanizam. Da pokažem da se nisam uplašio. To svako ozbiljan zna, a samo naivni ne mogu da shavte. Svi su mislili da ću da ustuknem. Nisam. Realan i inteligentan čovek će da shvati da je to bio revolt i da samo pokušavam da se odbranim“.
Šta ako bi ti sin navijao za Zvezdu?
„Ne bih imao problem da svako odluči s godinama za koga će da navija. Moj sin stalno gleda Partizan i sam to hoće. Ne opterećujem ga. Kad je istrčao na derbiju sa igračima, kad je krenuo da vrišti od sreće... Ja izlazim iz tunela, on je već našao drugare i već svima ispričao ko mu je tata“.
Te priče koje kruže o fudbalerima „splavarima“, pogotovo reprezentativcima su postali urbani mitrovi. Koliko istine ima tu?
„Evo vam primer Saše Ilića koji izađe izađe dva puta godišnje, a ljudi pričaju gluposti 'Saša-čaša' i prave viceve. Da nismo izašli sa ženama kad smo prošli Jang Bojs ne znam jesam li mogao da se setim kada sam ga poslednji put video u izalsku. Ja sam ove godine dva puta izašao. Posle Jang Bojsa i plasmana na svetsko“.
Na kraju, Stojković je sastavio idealan tim od domaćih igrača sa kojima je igrao i izgleda ovako: Basta, Vidić, Krstajić, Kolarov - Matić, Stanković, Marković, Janković - Milošević, Pjanović.
(Mozzartsport/Aleksandar Gligorić)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) Buka u Pioniru, nije se čula himna, navijači Žalgirisa snimali telefonima
