Drugu godinu zaredom Crvena zvezda igra grupnu fazu nekog evropskog takmičenja. Posle Lige Evrope, kao nagrada došla je Liga šampiona i utakmice protiv Napolija, PSŽ i Liverpula. A najzaslužniji za renesansu fudbala na Marakani svakako je trener Vladan Milojević, tvorac oba uspeha.
Kako gledate na podatak da je Crvena zvezda u Ligu šampiona ušla s desetoricom Srba i samo jednim strancem, El Fardu Benom?
- Nikad nisam gledao ko je stranac, a ko nije. To je bio izbor za tu utakmicu. Još jednom smo pokazali da imamo dosta dobrih domaćih igrača i drago mi je zbog toga. Ponosan sam na taj podatak. I kada sam bio trener Panioniosa, igrao sam s jednim ili dva stranca. Bitno mi je da igrač ispunjava obaveze i zadatke. A meni je drago što se ono naše, domaće pokazalo kao dobro, a ne samo ono sa strane.
Crvena zvezda ima možda i najtežu grupu u Ligi šampiona i deluje da je autsajder. Koliko možete u konkurenciji Napolija, PSŽ i Liverpula?
- Gospodin Anćeloti je u svojoj prvoj izjavi o rivalima u grupi Lige šampiona rekao da je Crvena zvezda fantastični autsajder! Dosad se pokazalo da ono što je na papiru, ne mora tako i da bude na terenu. Nije baš lako da pokažeš da si favorit. U svakom slučaju, znam da se ovde kod nas dosta toga gleda na bazi budžeta. Mi smo na tom polju daleko ispod svih, ali ne bih baš rekao da smo autsajderi. Nikada nisam prihvatao to da je neko favorit, a neko autsajder.
U Beograd dolaze fudbalske veličine poput Nejmara, Mbapea, Kavanija, Salaha, Firmina, Hamšika... Je l' to podstrek za igrače Crvene zvezde?
- Gledam na to kao nešto najlepše u ovom našem poslu. Ka tome težimo i zato smo radili. Da bismo mogli da se odmerimo s najboljima. Nikad nisam voleo demonstraciju neke sile. Valjda je normalno da vidimo ko su oni, šta oni rade... S druge strane, imamo dosta mladih igrača. Da naučimo nešto. Počev od mene, preko igrača, do ljudi u klubu. Morate da se takmičite sa najboljima i da učite od najboljih. Ovo je izuzetna prilika za Crvenu zvezdu.
Može li Crvena zvezda da donese Srbiji prvu pobedu u Ligi šampiona? Da uradi ono što Partizanu nije pošlo za rukom dva puta?
- Ne znam. Statistiku bih ostavio statističarima. Mogu da kažem da ćemo dati sve od sebe da izgaramo za Zvezdin grb, ali i za nas. Šta će biti, videćemo.
Kako se pripremate za utakmice u Ligi šampiona?
- Svakoj utakmici, čak i prijateljskoj, pristupam isto. Duboko analiziramo protivnika. Skrećemo pažnju igračima na određene stvari. Lično, pokušavam da budem perfekcionista, da znam svaki detalj o protivniku. Sasvim nam je svejedno da li je to utakmica Lige šampiona ili neka prijateljska, verujte mi. Uvek tražim da stručni štab bude mobilan i koncentrisan na posao koji radi. Dosta stvari smo, recimo, naučili posle utakmica sa Salcburgom. Oni igraju drugačije od ostalih ekipa u Srbiji. Trudim se da od svakog naučim ponešto.
Možete li da se setite kako ste letos u Atini postigli dogovor s direktorom Terzićem i odlučili da ostanete u Zvezdi?
- Čovek sam koji mnogo veruje u sebe. E kad je tako, onda možete i da promenite neke stvari. Iskreno, nisam imao u planu da idem bilo gde. Posle mnogo godina koliko radim ovaj posao, želeo sam da napravim pauzu. Da odem negde sa suprugom i odmorim se, jer sam prethodnih godina konstantno radio i tako se fizički, ali i mentalno ispraznio. Kad je došlo do razgovora, nisam imao dilemu da to neću prihvatiti. Nisam mogao da odbijem ponudu!
Šta su vam tada rekli vaši prijatelji?
- Nećete verovati! Skoro 99 odsto njih mi je reklo da sam lud! U Srbiji ne postoji nikada pravi trenutak. Znate kako, ovde kod nas je veoma bitno kad napravite nešto, da odete i da onda budete na lovorikama stare slave. Da se priča nešto o vama. Ja ne funkcionišem na takav način!
Da li biste voleli da ostanete u Zvezdi kao ser Aleks Ferguson u Mančester junajtedu?
- Ne razmišljam na taj način. O budućnosti ne volim da razmišljam, kao ni o prošlosti. Samo o sadašnjosti. Srećan sam, imam krug ljudi, od navijača, uprave, stručnog štaba, igrača i svih zaposlenih, s kojima sam na istom putu. A on je da vratimo Crvenu zvezdu na mesto velikana. Kod trenera je, što bi se reklo, kofer je uvek spakovan.
Promocija Srbije
Nije mala stvar kad Gardijan piše o nama
Šta za državu Srbiju predstavlja ulazak Crvene zvezde u Ligu šampiona? - Treba da budemo socijalno i društveno odgovorni za sve što radimo. Ovo je veliki uspeh. Ne samo Crvene zvezde već srpskog fudbala. Najveći ambasadori naše zemlje su sportisti. Zvezda se vraća... Nije mala stvar kad jedan Gardijan iz Londona celu stranu posveti Crvenoj zvezdi, Srbiji, našem narodu. To su neke stvari koje su za mene veoma bitne. I drugi naši klubovi napravili su uspeh ovog leta: Partizan, Radnički, a posebno Spartak s tako malim budžetom. Nisu ljudi znali gde je Subotica, ali verujte mi, sada znaju. To su velike stvari za Srbiju. Šaljemo lepu sliku Srbije u svet i zbog toga mi je veoma drago.
Pre 27 godina
Čola, titula i Bari
Znate li gde ste bili 29. maja 1991. godine? - Sećam se. Kad smo postali prvaci Evrope, bio sam s društvom u jednom klubu. Vrtela se pesma "Čija je ono zvezda", mog omiljenog pevača, prijatelja i velikog zvezdaša Zdravka Čolića (smeh). Svi smo bili veoma srećni, a ta pesma se vrtela svaki dan na televiziji. Imao sam 21 godinu - prisetio se Milojević.
Životna filozofija
S Bogom je sve lakše
Potencirate veru u sebe i veru u Boga. Koliko vam pomaže pravoslavlje? - Bog je stalno uz nas! Uz svakog hrišćanina i pravoslavca. Samo je pitanje u tome koliko mi želimo da budemo bliže Bogu. Odrastao sam u Grčkoj, živeo tamo 11 godina. Tamo sam upoznao hrišćanstvo i veru. Tu nalazim duhovni mir. Samo onaj ko ima ljubav, ima mir. U pravoslavnom hrišćanstvu novac se ne pominje, a nama je novac sve. Ljubomora, greh, zavist, kleveta... To je nešto najgore. I toga ima previše kod nas. Bogu hvala što me je poslao u Grčku, u jednu pravoslavnu zemlju. Volim da čitam mudrace Pajsija, Tadeja, Svetog Nektarija... Tu se vidi smisao života, porodičnih i kolegijalnih odnosa, koje primenjujem u svlačionici.
Rodno mesto
Aranđelovac, moj grad!
Imate li vremena da posetite rodni Aranđelovac? - To je moj grad! U Aranđelovcu imam porodičnu kuću, tamo živi moj otac. Volim da odem, lep je to grad. Uvek je veselo kad sam tamo, skupi se staro društvo - iskren je Milojević.
Kurir sport/A. Radonić
Foto Kurir
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
