"Kopljanike" je prevodio do četvrtfinala Lige šampiona, u kome će se sastati sa Juventusom. Srpski fudbaler je bio najzaslužniji za senzaciju koju je Ajaks priredio protiv Reala u Madridu u revanšu osmine finala (4:1).
Generalno, ima fantastičnu sezonu u klubu iz Amsterdama, sa kojim se bori za titulu prvaka Holandije. Na tabeli, PSV beži "kopljanicima" dva boda, ali je Ajaks u psihološkoj prednosti posle pobede u međusobnom duelu minulog vikenda (3:1).
A o rolama Tadića u dresu "orlova" izlišno je govoriti...
Sjajni plejmejker je u opširnom intervjuu za holandski "Helden" govorio o svemu i svačemu, pa i o svom karakteru. Kaže da u svlačionici i na terenu nije "mirni lala", kakvim ga svi smatraju.
"Delujem kao miran momak, ali umem da budem neprijatan na terenu. Obraćam se igračima direktno i umem da budem prek. Mogu da eksplodiram. Iskren sam i to nekada drugima teško pada. Ali briga me jer mislim da je to najbolji način za komunikaciju. Nepravda me jako ljuti i ništa ne može da me iznervira kao laganje. Srećom, toga nema u Ajaksu i najbolje je da tako i ostane. Ajaks me je između ostalog doveo i da budem lider u svlačionici, da igramo Ligu šampiona i osvajamo trofeje. Kao iskusan igrač, mogu da pomognem i posavetujem mlade talente kada im je to potrebno. Igram fudbal dugo i mnogo toga sam prošao. Počevši od igranja u Srbiji gde je ogroman pritisak i na pobede i poraze se gleda kao na život i smrt. Srpski igrači imaju različit mentalitet i način razmišljanja od Holanđana. Ovde su ljudi mnogo opušteniji. Pokušavam da prenesem deo tog balkanskog mentaliteta na mlađe igrače u Ajaksu. Sa Huntelarom, Blindom i Šeneom pokušavamo da budemo primer mladim igračima", kaže Dušan Tadić.
Detinjstvo u Bačkoj Topoli mu je bilo bezbrižno.
"Imao sam prelepo detinjstvo u Bačkoj Topoli gde moji roditelji i dalje žive. Majka je radila u poljoprivredi, a otac u fabrici mesa. Majka je predobra žena koja je uvek bila tu za mene. Otac je jak karakter, otvoren i iskren. Retko kada mi je davao komplimente, ali je umeo da savetuje. Ispalo je dobro. Sada imam sina Petra i ćerku Taru koji su energična deca i često vidim sebe u njima".
Ipak, ima i ružnih sećanja, kao što je bombardovanje.
"Svi su čuli za skoriju istoriju moje zemlje. Preživeli smo tri rata i stalno se borili protiv nekoga. Ratovi su ostavili velikog traga na nas mlađe. Bili smo žestoko bombardovani i to je ostavilo ožiljke. Fudbal je bio idealan beg od realnosti. Takva teška vremena vas ojačaju kao osobu. Nekada ne možete da računate da će vam neko drugi pomoći i morate da se oslonite samo na sebe. Ta borba u mladosti mi je pomogla da ojačam i na neki način me pripremila za utakmice kao što je bila ona u Madridu. Zbog tih ratova, imidž Srbije u svetu nije baš najbolji i zato je sport bitan kao sredstvo da se ta slika popravi. Novak Đoković je najbolji ambasador Srbije. Pokazuje kakvi su zaista Srbi. Otvorenog srca, jakog karaktera i dobrog mentaliteta. Uvek kažemo ono što mislimo i sviđa mi se ta direktnost. Sportisti poput Novaka ili mene mogu da inspirišu nove generacije mladih Srba", zaključio je Dušan Tadić.
(Mozzartsport, Foto: Starsport)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
