Koliko su samo kritika istrpeli čelnici Partizana zbog „legionara“, a onda su Suma, Asano i Sadik (u Natha se nije sumnjalo) začepili usta kritičarima i postali prve zvezde kluba iz Humske.
I zaista, posle uvodnih mečeva, te onog čuvenog telefoniranja na ogradi tokom utakmice, malo ko je očekivao da će Sadik postići 16 golova uz 11 asistencija, ali uspeo je, na radost Grobara. Sada je pauza, pa je simpatični Nigerijac izdvojio vreme da za Kurir sumira utiske i otkrije kako mi Srbi izgledamo iz ugla jednog dečka iz Afrike.
Kako provodiš slobodno vreme u Beogradu?
- Toliko ga je malo bilo da nismo čak ni uspeli u njemu da uživamo. Imali smo utakmice na svakih nekoliko dana, putovali i bili u karantinu...
Gde voliš da se opustiš kada si u Beogradu i kako ljudi reaguju kada te vide?
- U kraju u kom živim na Novom Beogradu ima nekoliko kafića gde svakodnevno pijem kafu. Tek kada sam stigao u Srbiju, video sam koliko su ljudi zaluđeni sportom. Prilaze mi, čestitaju, šalju piće, a neretko se dešavalo da mi ne daju da platim račun. Obožavaju nas, ali su i vrlo ljuti kada izgubimo.
S kim živiš?
- U Beogradu živim sam, ali ćerkica i žena često dolaze. Posvećen sam otac i otkada sam u toj ulozi, mnogo više razmišljam o svemu, jer želim da se ćerka ponosi mnome.
Šta ume da te iznervira od naših navika?
- U Beogradu su velike gužve i to je ono što sve zna da nas iznervira, ali s druge strane, Beograđani su toliko ljubazni i srdačni da onda sve zaboravite.
Da li i o svom šefu Miloševiću imaš tako pozitivne utiske?
- Meni je u Beogradu i Partizanu lepo. Jednostavno smo se ne samo pronašli već mi je šef Savo Milošević dao šansu da igram svaku utakmicu, da napredujem i da tako stvaram kontinuitet. Verovatno ni njemu nekad nije lako i iznervira se kad promašim, kad ode preko gola ili u stativu, ali mislim da sam ga više obradovao nego obrnuto... Nažalost, nekada kada neće, onda neće. Onaj gore stavi rampu i kaže: „E, danas dovde, za više morate još da radite.“ Eto, budete tužni, a onda se uzdignite i kažete: „Ma da, idemo dalje, bićemo još bolji.“
Konačno odmor Praznik s porodicom
Kako provodiš praznike?
- Praznike provodim s porodicom. Željan sam svih, a i oni mene. Mislim da su ponosni i zato mi je još draže da se okupimo - otkrio je Sadik u razgovoru za Kurir.
Poruka treneru Savo, hvala na strpljenju
Šta si pronašao u Partizanu, a nije bilo u drugim klubovima u kojima si igrao?
- Ono čega nema u fudbalu jeste strpljenje u radu s mladim ekipama. Nekada svesno moraju da se žrtvuju neke stvari da bi se stvarali igrači, ali opet, realno, ko može osim velikih klubova da pravi takav rizik. Skoro niko. Uvek su imperativ šampionati, titule i novac da bi klub živeo. Posebno ovde. Tako da sam zahvalan šefu, struci i navijačima na podršci i strpljenju - jasan je Sadik.
Kurir / Dejan Petković
NE PROPUSTITE
