Legendarni mađarski fudbaler je svojim talentom i uspesima obeležio jednu epohu fudbala, a osvojio je brojne titule u Mađarskoj i Španiji i sa klubom Real Madrid.
"Magični Mađar", kako su ga svojevremeno nazvali u svetu fudbala, bio je predvodnik "zlatne generacije" Mađarske koja je 1953. godine deklasirala Englesku sa 6:3 nasred Vemblija. Bila je to prva pobeda jednog stranog nacionalnog tima nad Englezima u "hramu fudbala".
Za reprezentaciju Mađarske Puškaš je odigrao 84 utakmice i postigao 83 gola! Bio je član nacionalnog tima koji je na Olimpijskim igrama u Helsinkiju (1952) osvojio zlatnu medalju, kao i reprezentacije koja je na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj dve godine kasnije bila "srebrna"
Vrhunac igračke karijere dostigao je u madridskom Realu sa kojim je tri puta trijumfovao u Kupu evropskih šampiona.
Ostala je upamćena njegova igra iz finala tog takmičenja 1960, kada je Real savladao Ajntraht iz Frankfurta sa 7:3, a Puškaš je na toj utakmici bio četvorostruki strelac. Preostala tri gola za Madriđane postigao je Alfredo Di Stefano.
Igračku karijeru Puškaš je završio 1967, kada se posvetio trenerskom poslu. Predvodio je klubove iz nekoliko zemalja, a najveći uspeh postigao je sa grčkim Panatinaikosom sa kojim se 1971. plasirao u finale Kupa šampiona.
1999. godine , Puškaš je izabran za šestog igrača 20. veča, iza Pelea, Johana Krojfa, Franca Bekenbauera, Alfreda Di Stefana i Dijega Maradone.
U njegovu čast, "Nacionalni stadion" u Budimpešti je 2002. godine preimenovan u "Ferenc Puškaš Stadion". Od strane mađarskog fudbalskog saveza proglašen je najboljim mađarskim igračem u poslednjih 50 godina.
2000. godine dijagnostifikovana mu je Alchajmerova bolest zbog koje je primljen u bolnicu u Budimpešti na intezivnu negu 13. septembra 2006. godine, gde je i umro 17. novembra iste godine.
Dan njegove sahrane 9. decembar, bio je proglašen nacionalnim danom žalosti u njegovoj rodnoj zemlji.
Puškaš je bio sahranjen uz sve državne počasti u kripti bazilike Svetog Stefana u Budimpešti.
UDBA je rekla - NE!
Ferenc Puškaš, „komandant Lake konjice“ i najveći golgeter 20. veka, po završetku rata bio je na korak od istorijskog „transfera“ u Spartak, ali visoki službenik Uprave državne bezbednosti, tada prvi čovek vojvođanskog kluba Viktor Vrhovac Uča, nije imao hrabrosti da „zažmuri na jedno oko“. Tako je propala jedinstvena prilika da slavni Mađar zajedno sa čuvenim levim krilom Intera Ištvanom Njeršom zaigra možda i za Jugoslaviju...
"Bio sam na strašnim mukama. Stalno mi se po glavi motala dilema da li da zagrizem? Da li da zažmurim? Na kraju, teška srca sam ponovio – ne. I njemu i Njeršu", prisećao se Vrhovac. "A zamislite samo kakva bi to navala bila: Ferenc Puškaš, Bata Ognjanov, Ištvan Njerš. Kasnije sam se u Mančesteru sreo sa Puškašom, srdačno smo se pozdravili".
BOMBASTIČNA LEVICA
"Sa njim niko nije mogao da se nadmeće. To je leva noga kakvu niko ni pre ni posle njega nije imao. U njoj kao da su bili topovi", govorili su mnogi.
(Kurir sport)
NE PROPUSTITE
