Njihovo prijateljstvo je vanvremensko. Njih dvojica obeležili su srpski fudbal, njih dvojica imali su istu životnu filozofiju. Bora Milutinović i Radomir Antić, fudbaleri, treneri, selektori...
Upravo iz tih razloga u Milutinovićevom glasu jasno se čula tuga dok smo vodili razgovor na temu koju svakako nismo želeli. Za početak, kao što to red nalaže, pitamo legendu jugoslovenskog i svetskog fudbala kako je i kako provodi dane u Kataru.
- Tužan sam. Mnogo sam tužan. Eto kako sam. Tužan zbog svega što se dešava, najtužniji zbog Antare. Ode nam Antara - priča nam legendarni Bora, pa nastavlja:
- Kad ode prijatelj, mnogo je teško. Nas dvojica smo iz istog kraja, Ere. On Užičanin, ja iz Bajine Bašte. Ceo život sa istim strastima i vodeći se istim vrednostima. Spojio nas je Partizan, kasnije on ode u Španiju, ja u Meksiko. Stalno smo bili u kontaktu.
Milutinović kaže da će mnogo toga pamtiti iz svog prijateljstva sa Antićem, pa izdvaja neke detalje:
- Gostoprimstvo u Madridu, to se ne zaboravlja! Obojica smo obožavali šah, kažu da nema dobrog trenera ako ne igra šah, i to nas je dodatno zbližilo. Odigrali smo toliko partija... S kim ću sad da igram... Imali smo istu školu u mlađim godinama, u Partizanu je bio šahovski klub... Tu je bio i Gliga (Svetozar Gligorić, prim. aut.). Antara je igrao odlično!
Ima Bora i objašnjenje zbog čega su obojica postali vrhunski treneri:
- To je klima. Taj kraj, Drina, Tara, Perućac, Zaovine, Bajina Bašta, ta priroda. Taj vazduh, ta voda - to je objašnjenje za karijeru.
Odlazak Antića je baš pogodio Milutinovića.
- Bili smo u kontaktu, znao sam da je bolestan, ali... Prenesite pozdrave divnoj porodici Antić - zaključio je veliki Bora Milutinović.
Čudotvorac iz Srbije
Niko kao Bora - vodio pet reprezentacija na pet Mundijala
Nema tog fudbalskog znalca ili fanatika koji ne oseti potrebu da stane mirno na pomen imena Bore Milutinovića. Ovaj stručnjak iz Srbije jedini na svetu je uspeo da kao selektor čak pet (a radio je u sedam) različitih reprezentacija odvede na Svetsko prvenstvo! Imao je svoje ekipe u Meksiku 1986, Italiji 1990, SAD 1994, Francuskoj 1998. i Koreji i Japanu 2002. godine. Sa selekcijama Meksika, Kostarike, SAD i Nigerije uspeo je da prođe prvu rundu takmičenja na Mundijalima, a samo s Kinom nije, pa onda i ne čudi što je zbog takvih rezultata dobio nadimak Čudotvorac.
Katar, Meksiko, Beograd
Čim se bude moglo, dolazim
Pitamo Boru i kakvo je stanje u Kataru te šta mu najviše nedostaje u ovo vreme izolacije.
- Familija je u Meksiku, to mi najviše nedostaje, ali šta ćemo. Katar je mala zemlja, ima mnogo zaraženih, ali ne i preminulih - kaže Bora, pa na našu želju da se što pre sretnemo u Beogradu poručuje:
- Bio sam 6. marta, baš kad je sve počinjalo, u Beogradu i Meksiku i jedva sam uspeo da uhvatim let za Dohu. Čim se ukaže prilika, eto mene.
Kurir/Gojko Filipović
Foto: @starsport
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
