Fudbalski biseri rastu u Omladinskoj školi Crvene zvezde. Jedan iz plejade onih koji će uskoro zakucati na vrata prvog tima je Andrija Radulović, momak koji 3. jula puni 18 godina i postaje punoletan.
Mladi fudbaler koji se odlično snalazi na poziciji desnog krila, ali i plejmejkera iza sebe ima dve sjajne sezone u Ligi šampiona, posebno ovu poslednju kada je bio strelac protiv Totenhema i Olimpijakosa. Sa crveno-belima stigao je do osmine finala juniorske Lige šampiona.
Kakav je utisak posle takmičenja u Ligi šampiona?
- Jedna uspešna sezona je iza nas. Niko nije očekivao da ćemo toliko dogurati. Ljudi iz kluba su verovali u nas, mi smo znali kao ekipa da možemo mnogo i rezultat nije izosato. To se i videlo u svim utakmicama grupne faze Lige šampiona - počeo je razgovor za Kurir Andrija Radulović.
Javnost je očekivala da će Zvezda nastaviti niz pobeda i protiv Midtjilanda. Zašto su Danci zaustavili Zvezdu?
- Izgubili smo od Midtjilanda. Nažalost! Atmosfera je bila dobra pred utakmicu, imali smo ogromnu želju da uspemo. Možda nas je baš to sputalo. Mnogo razmišljam o toj utakmici. Poremetio nas je prvi gol iz penala, tu smo jednostavno stali. Posle nismo mogli da se vratimo.
Kako pamtiš utakmice protiv Totenhema i Olimpijakosa u kojima si bio strelac?
- Tri ili četiri dana pred utakmicu sa Totenhemom trener Slavoljb Đorđević mi je rekao da će me probati na novoj poziciji. Dotad sam bio standardan na levom krilu, a onda me je šef stavio na mesto "desetke", gotovo polušpica. Odigrao sam stvarno dobro, čak postigao i gol. Ispunio sam sve ono što je trener tražio od mene. Dominirali smo u toj utakmici, razbili Engleze. U Atinu smo otišli po pobedu, nismo razmišljali šta će uraditi Bajern. Ušli smo sa velikom željom i to nam se isplatilo. Opet pobeda i još jedan gol.
Mnogi koji prate Omladinsku školu, kažu da si baš ti, uz još neke klince ozbiljan projekat Crvene zvezde. Kako to doživljavaš?
- Ima dosta mladih i kvalitetnih igrača ispod južne tribine Marakane. Biću iskren, nadam se da bih i uskoro mogao da se nađem u prvom timu Crvene zvezde. Zadovoljan sam golovima, asistencijama i igrama, još samo da dobijem poziv.
Šta misliš o nekadašnjim Zvezdinim klincima koji su napravili ozbiljne karijere u inostranstvu - Joviću, Grujiću, Rajkoviću, Dmitroviću, Maksimoviću, Jovanoviću, Ristiću, Joveljiću?
- Profesionalci! Isplatio im se rad i trud u Omladinskoj školi Crvene zvezde. Kada vidimo kakve su karijere napravili i gde igraju... Raspitujemo se o njima, pitamo trenere kako su radili, kako su se zalagali, sa kakvim su se problemima suočavali... Želimo da ponovimo sve što su uradili, čak napravimo i korak više.
Kako si došao u Crvenu zvezdu?
- Došao sam na probu pre četiri godine, na nekom od turnira su me gledali skauti Zvezde u Crnoj Gori, zajedno s menadžerom Igorom Kojićem, pa sam tako stigao na Marakanu. Porodica navija za Crvenu zvezdu, svi smo zagriženi zvezdaši. Tata je okoreli navijač, đed takođe. (smeh) Svima je bilo mnogo drago kada su me pozvali.
Koju utakmicu Crvene zvezde pamtiš?
- Gledao sam mnogo utakmica. Draga mi je ona protiv Krasnodara. Nju sam gledao sa ekipom, bili smo u Rusiji na turniru. Ove godine, nisam gledao uživo nijednu utakmicu Lige šampiona u Beogradu. Mi smo takođe taj dan imali utakmicu u Ligi šampiona i kako pravila nalažu, zbog umora moramo da prođemo program oporavka, tako da nismo mogli na utakmicu, sve smo gledali preko TV. Zvuči neverovatno, ali je istinito! (smeh) Opet, u kad smo igrali u inostranstvu nijednu nisam propustio, bio sam i u Minhenu, Londonu i Atini.
Kad očekuješ da debituješ za prvi tim Crvene zvezde?
- To je moj san! Sanjam punu Marakanu! Nadam se u što skorije vreme. Verujem na sledećim zimskim pripremama, a možda i ovog leta. Radim za to i živim za taj dan.
Šta misliš o Dejanu Stankoviću treneru koji daje šansu mladim igračima?
- Svetski čovek, bio je veliki igrač. Mlad je debitovao za Crvenu zvezdu i zna koliko znači dati priliku omladincima u prvom timu. To što je dao šansu Gavriću i Nikoliću mnogo znači svima nama iz Omladinske škole. Postali su nosioci igre prvog tima, baš zahvaljujući treneru Stankoviću koji je verovao u njih.
Ko ti je uzor kao fudbaleru i zašto? Domaći i strani igrač.
- Najveći uzor mi je Kristijano Ronaldo! Sve je postigao radom i trudom. Sviđa mi se njegov karakter, razmišljanje, stil života. Čovek je mašina, predan je radu, sve je dao za fudbal i to mu se vratilo. Od domaćih igrača... Pa, recimo... Stevan Jovetić! Radi se pre svega o dobrom i poštenom čoveku i velikom fudbalskom profesionalcu. Volim da se ugledam na njega.
Da li te je pogodilo što ti je Dejan Savićević zamerio što si izabrao da igraš za omladinsku selekciju Srbije, a ne Crne Gore?
- To je bio jedan nesporazum, koji se završio, tako kako se završio. Dejo je genije! Bio i ostao! Veliko poštovanje za njega. Moja porodica i menadžer Igor Kojić su odlučili da je za mene najbolje da igram za Srbiju, jer nisam dobio poziv iz Crne Gore. Ne znam šta će se dešavati u budućnosti, ali za sada je tako, Srbija je moj izbor!
Kako si se kao rođeni Kotoranin snašao u Beogradu?
- Dobro! (smeh) Sa majkom i bratom sam u Beogradu. Tata mi mnogo nedostaje, ali on je zbog posla morao da ostane u Kotoru. I đed mi fali, takođe. Jeste teško, ali to je život sportiste i čovek mora da bude spreman na svaku vrstu odricanja ukoliko želi da uspe.
Kako provodiš slobodno vreme i čuvaš li se od korone?
- U Arilju sam kod prijatelja. Tu treniram i pridržavam se svih propisanih pravila. Hteo sam da odem u Kotor, ali to nije bilo izvodljivo. Nadam se da ću uskoro nazad u Beograd i da će se sve vrlo brzo vratiti u normalu - zaključio je Andrija Radulović.
A na mladog fudbalera posebno je ponosan menadžer i veliki zvezdaš Igor Kojić:
- Lepota ovih golova se nalazi u lepoti njegovog karaktera koji je bolji od njegove leve noge... Svakako najbitnija stvar za uspeh! Dobar karakter krasi ovog momka i budućeg šampiona - napisao je Igor Kojić na Instagramu uz video s golovima Zvezdinog bisera.
Kurir sport / Aleksandar Radonić
Foto Kurir
