Miljanić je rođen na današnji dan 1930. godine u Bitolju, a preminuo 13. januara 2012. godine. Bio je selektor Jugoslavije u tri navrata, vodio je Crvenu zvezdu osam godinu, slavni Real iz Madrida tri godine i Valensiju u jednoj sezoni. Ostao je upamćen kao predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije na čijem je čelu bio punih dvadeset godina, odnosno do penzije 2001. godine, a zbog izuzetnih zasluga za razvoj fudbala skupšrina FSJ proglasila je doživotnim počasnim predsednikom.
Povezanost sa Josipom Brozom, osim činjenice da je Miljanić napunio 50 godina na dan Titove smrti, zauvek je ostala misterija. Naime, na Svetskom prvenstvu 1974. godine u Nemačkoj, fudbaleri Jugoslavije koje je selektirao Miljanić izgubili od domaćina, koji je kasnije postao prvak sa 2:0, a i dan danas ima onih koji tvrde da je nekadašnji predsednik SFRJ tada otputovao u Nemačku kako bi digao kredit od 700 miliona maraka i tako izbegao bankrot tadašnjeg samoupravnog socijalizma u Jugoslaviji. Naravno, postoji i druga strana priče po kojoj su Nemci zasluženo slavili golovima Paula Brajtnera i Gerda Milera.
Odmah nakon SP, Miljanić je seo na klupu madirdskog Reala i doveo kralejvski klub do titule sa čak 12 bodova viška u odnosu na drugoplasiranu Saragosu. Nešto kasnije stigla je i dupla kruna nakon pobede nad gradskim rivalom Atletikom posle boljeg izvođenja penala. A detalji sa dodele pehara šampionu Španiju ostali su upamćeni, pošto je pehar po tradiciji predavao tamošnji diktator Francisko Franko. Poslednji trener koji je primio pehar iz Frankovih ruku bio je upravo Miljanić, a postoje i priče da je dobio naklon za učinjeno od čuvenog diktatora.
Na kraju i oni koji su ga voleli i divili mu se, baš kao i oni koji su imali zamerke na njegov rad i optuživali ga raznorazne stvari, ostaju složni u jednom - Miljan Miljanić je bio veliki!
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
